grom i kakao, leba i pastete… i prokletstvo!
ne znam vise sta se desava, ovo nije normalno. ne mogu da se pokupim uopste, gde god da pogledam, nista nije onako kakvim se cini… iza svakog osmeha se krije noz, iza svakog pogleda vreba zlo, iza svake teske reci stoji saosecanje…
apsolutna anarhija u sistemu vrednosti.
i ja naravno, kao glavni i jedini pravi lik ove monodrame, stojim u vrtlogu privida zivota.
pocinjem da mislim da je meni ustvari vrlo dobro, samo toga jos nisam svestan.

elem, ne pisah davno, a imao sam ovih dana cudne ideje o eventualnoj buducnosti. sto je najcudnije, nije tamna, cak je vrlo svetla… ali avaj, za to treba vreme, sto i nije problem, vremena makar ima na pretek, ustvari, vreme je jedino sto imamo.
dakle, problem je u tome sto su to moje ideje, koje su najverovatnije samo proizvod mojih skrivenih zelja i recimo snova, tako da to ne mora nista da znaci.
ipak, interesantno je rec pronaci “svetlo” i mene u istom kontekstu…
;]

kad god ti neko kaze da je iskrenost vrlina, istog momenta mu zalepi najjaci moguci samar iz arsenala, zato sto mozes biti siguran da taj neko samo ceka trenutak tvoje iskrenosti, ne bi li se smejao kao nikad u zivotu zato sto si ti, iskrena osoba, ispao najveci moguci majmun.
a ja, ja cu da teram po starom ;]

skroz lose vece…

iako sam shvatio neke stvari koje sam trebao da shvatim u periodu februar/mart tek sad, ne znam sta da kazem…

lose lose lose…

sad vidim da ovde nisam napisao nijednu pozitivnu stvar… verovatno za to koristim druge blogove.

ovde sam crn, i to skroz.

:\

elem, kisa je jedna jako cudna stvar. ima dana kad mi savrseno odgovara, da se prosetam, pokisnem do gole koze, i budem presrecan zbog toga. a onda, opet ima dana, kao na primer danas, kad mi apsolutno upropasti sve sto se da upropastiti.
hocu sretnu kisu.

dakle… danas sam resio, da uprkos nameri da ostanem kulturan, i obavijen velom tajne, opsujem ovde.
znam da nije lepo, ali nekad mora i to da se desi… na kraju krajeva, ipak smo svi mi samo ljudi…
u svakom slucaju, danas sam doziveo gazenje. najstrasnije ikada, naravno od strane samog sebe.
kako je to ustvari zastrasujuce, kad covek shvati da mora sam sebe da pogazi, ne bi li ostao ono sto jeste, i za sta se izdaje.
na stranu sto treba poprilicna razgibanost da se podigne noga iznad sebe, osecaj je poprilicno los… iako sam shvatio vise stvari, iz samo jednog razgovora koji je trajao, pa, necemo se lagati, celih 10 minuta, i dalje mi je tesko da prihvatim nesto sto znam da je istina.
o boze, ako te ima, zasto svo ovo sranje mora bas preko mojih ramena da se valja… ???

odjekuju koraci po tamnim hodnicima secanja… negde u daljini se cuje zvono, za kim li zvoni ?
priguseno udaranje vlazne zemlje, razbijanje podmuklo, priguseno… grumencici se skotrljavaju niz fino lakovano drvo, i stapaju u zid, debeo 6 stopa. ali kakav je ovo zid ? sta on predstavlja, i ko ga je tu postavio ?
koga stiti, njih od nas, ili nas od njih ? ili jedne od drugih…
ko da je bitno, ionako cemo mi kad tad postati jedni od njih, posto ne mozemo da ih pobedimo… ustvari, ni ne trudimo se da ih pobedimo, ali oni svejedno odolevaju. nekad, kad mislis da ne vodis nijednu bitku, a gubis na svim frontovima, pitas se kako je to moguce.
sve u svemu, kad odes, ostaju ti samo neka slova…
:\

pa, jelda, cemu sluzi rec ovih dana uopste ?
nekako… ne znam… izgleda da se sistem vrednosti promenio negde u procesu.
vrlo sam zbunjen… vise je niko ne drzi.
svi su se nesto zaleteli da krse nekad davno zadate reci, ko da se dobijaju neke pare za to…
ili, ja eventualno nisam obavesten o toj akciji ???
ne zna drk0sh, izgleda, kako treba ziveti…
on i dalje misli da ono sto jednom kazes, to i mislis, a da misljenja ne menjas nedeljno..
siroma’ :\

dakle, dosla je…
bolja, novija, veca i ko zna sta jos od stare…
radost ?
sto da ne  ;]
ipak, nesto se desava…

hmmm… jesam li ga konacno nasao ??
jesam li ja konacno onaj koji jesam, koji sam uvek bio.. ili samo mozda neki novi ja, bolji i napredniji od onog starog…
svejedno, osecam se mnogo kvalitetnije.
naucio sam da ignorisem neke stvari, ustvari ne bas ignorisem… vise nekako da ih smetnem s’ uma…
imam lepsih misli kojima se okupiram.
bravo ja.