Operacija visokog rizika
Velikom broju prosecnih korisnika racunara i dalje je nepoznanica šta je to uopšte „flešovanje”, cemu služi i kada ga treba primeniti, a narocito na šta treba obratiti posebnu pažnju
Izraz „flešovanje” sve cešce se pominje medu korisnicima racunara i digitalnih uredaja uopšte. Danas je moguce flešovati maticne ploce, modeme, opticke uredaje kao i digitalne fotoaparate, PDA uredaje, mrežnu opremu poput rutera i drugog.
Izuzev prvih generacija, svi racunari su za rad zahtevali poseban softver koji je bio smešten u neizbrisivu memoriju poznatiju kao ROM (Read Only Memory). Ovaj softver je nudio osnovni pristup funkcijama racunara, a ponekad je predstavljao i celokupan operativni sistem. Evolucija racunara dovela je do toga da savremeni racunari sadrže mnogo nezavisnih komponenti. Najbolji primer za to je arhitektura danas najrasprostranjenijeg racunara: tipican PC se sastoji od procesora, maticne ploce, memorije, hard diska i još nekoliko drugih periferija. Da bi sve ove komponente radile zajedno, neophodno je da svaka poseduje odredenu „inteligenciju” i sposobnost samostalnog rada. Zbog toga i mnoge komponente imaju svoj ugradeni softver, koji se u slucaju hardverskih uredaja najcešce naziva firmver (firmware).
Kao i svi drugi programi, firmver može da ima greške ili da jednostavno postane zastareo. Zbog toga je kod pojedinih komponenti moguce promeniti firmver jer je smešten u posebnu vrstu memorijskih cipova koji se zovu EEPROM (Electronically Erasable Programmable Read Only Memory), koji cuvaju podatke i kada nisu napajani energijom, ali sadržaj im je moguce promeniti posebnim postupkom. Ovaj postupak se naziva nadogradnja firmvera ili u žargonu – flešovanje.
Pošto je firmver neophodan za rad uredaja, njegova ispravnost, kao i ispravnost cipova u kojima se nalazi nikada ne sme biti narušena, pa zato flešovanje spada u takozvane „kriticne operacije”. Nepisano pravilo koje važi za primenu flešovanja glasi: „Ako nije pokvareno, nemoj da ga popravljaš”. Loše upisivanje firmvera ili upisivanje pogrešnog ili neispravnog firmvera obicno znaci „klinicku smrt” za uredaj i zahteva posebne intervencije strucnih servisera.
Mere predostrožnosti
Prilikom flešovanja bilo kog uredaja treba obratiti pažnju na nekoliko stvari. Pre svega, morate biti sigurni da je verzija firmvera koju nameravate da upišete u uredaj namenjena modelu uredaja koji imate. Druga bitna stvar je to što ni u kom slucaju ne smete prekidati program dok upisuje firmver, cak i ako dode do greške pri upisu. U ovo spada i prekid napajanja, kao najgora stvar koja može da se dogodi.
Ukoliko program za flešovanje nudi mogucnost išcitavanja i snimanja postojeceg firmvera u fajl – obavezno to iskoristite. Ako nova verzija firmvera ne radi kako je ocekivano, možda bi bilo bolje da ponovo upišete staru. Takode, ukoliko je došlo do greške prilikom flešovanja usled neispravnosti novog firmvera, moguce je pokušati vracanje starog.
Ukoliko flešujete neki periferni uredaj, kao što su opticki uredaji i slicno, kablovi kojim je uredaj povezan s racunarom moraju biti potpuno ispravni. Greške u prenosu podataka mogu vas koštati uredaja. Izbegavajte stare kablove, kao i kablove na kojima se vide tragovi deformacija jer mogu da vas izdaju u najnezgodnijem trenutku. Takode je poželjno da opticki uredaj koji se flešuje bude jedini na tom kablu.
Programi za flešovanje maticnih ploca po pravilu rade iz DOS-a, tako da je potrebno podici sistem sa diskete. Poželjno je imati ili za tu priliku napraviti FAT particiju na disku i na nju staviti program za flešovanje i fajl sa firmverom. Disketa je nepouzdan medij za cuvanje podataka, pa cuvanje programa za flešovanje, novog firmvera i kopije starog na FAT particiji hard diska obezbeduje vecu pouzdanost, kao i brži postupak flešovanja, što smanjuje rizik od nestanka struje u nezgodno vreme.
Ukoliko vam je bitna garancija za uredaj, ne želite da rizikujete ili se jednostavno plašite, odnesite svoj uredaj u servis i zamolite, ubedite ili fizicki prisilite servisera da to uradi umesto vas. Nadogradnja firmvera obicno spada u usluge u okviru garancije i, zavisno od situacije, može biti besplatna. Ovo vas ujedno može poštedeti glavobolja ako flešovanje ne uspe jer tada servis prihvata odgovornost.
Kada su maticne ploce u pitanju, firmverom se smatra prvenstveno BIOS. BIOS (Basic Input-Output System) konfiguriše maticnu plocu za rad s ostalim komponentama i može se desiti da jednostavno ne podržava novije procesore, memorijske module, graficke kartice, a pre nekoliko godina cest problem je bila nemogucnost prepoznavanja diskova veceg kapaciteta.
Kada utvrdite da vaša ploca ne radi s novim procesorom ili memorijom ili vam jednostavno ne dozvoljava da iskoristite pun potencijal ovih komponenti, postoji velika šansa da je problem upravo zastarelost ili greška u BIOS-u. Prvi korak u pronalaženju rešenja jeste informisanje o postojanju takvog problema na sajtu proizvodaca vašeg hardvera. Nemojte se libiti da kontaktirate tehnicko osoblje proizvodaca i detaljno im objasnite problem. Ako niste našli zvanicno obaveštenje proizvodaca, niste dobili zadovoljavajuci odgovor od tehnickog osoblja ili jednostavno želite da potražite i nezvanicne informacije i iskustva drugih korisnika, možete pregledati i neki od foruma na Internetu posvecenih takvim temama. Ukoliko se pokaže da je postupak flešovanja preporucljiv ili cak neophodan, sa sajta proizvodaca preuzmite najnoviju zvanicnu verziju BIOS-a. Neki proizvodaci nude i automatizovani sistem za pronalaženje odgovarajuceg firmvera.
Postupak flešovanja je obicno detaljno opisan u uputstvu koje dolazi uz plocu, a može se naci i na sajtu proizvodaca. Pojedine ploce u sklopu firmvera nude i program za flešovanje, ali svi proizvodaci obezbeduju posebne programe za ovu namenu. Koju god varijantu da koristite, bitno je da sledite uputstva, a preporuka je da koristite i mere predostrožnosti.
Postupak flešovanja maticne ploce se svodi na restartovanje racunara i pokretanje programa za flešovanje (bilo iz samog BIOS-a ili sa diskete) i upisivanje putanje i imena fajla koji sadrži nov BIOS. Nakon toga se racunar resetuje, ucitaju se podrazumevana podešavanja BIOS-a, a zatim se BIOS ponovo konfiguriše.
Naravno, stara izreka je da Marfi nikada ne spava, pa cak i ako pazite na sve, može vam se desiti da flešovanje ne prode bez problema. Neke, uglavnom luksuznije ploce imaju dvostruki BIOS (Dual BIOS), što obezbeduje stalno prisustvo jednog ispravnog BIOS-a i olakšava oporavak ploce. Medutim, ako vaša ploca postane klinicki mrtva, morate je odneti u servis i objasniti serviserima šta ste radili i zašto ste to radili, u nadi da vam to nece poništiti garanciju.
Naravno, rešavanje problema s hardverom nije jedini razlog zbog kojeg se ploce flešuju. Pojedini proizvodaci nude alate pomocu kojih je moguce izmeniti slike i poruke koje BIOS ispisuje na ekranu tokom butovanja sistema. Ovo se izvodi prepravljanjem sadržaja koji treba upisati u EEPROM.
Druga zanimljiva vrsta hardvera koju je moguce flešovati jesu opticki uredaji, a medu njima su na prvom mestu CD/DVD rezaci. Najcešci razlozi za flešovanje ovih uredaja jesu ispravljanje grešaka u firmveru, bolja podrška za pojedine marke medija i „otkljucavanje” nezvanicnih mogucnosti uredaja kao što je rad sa dvoslojnim DVD medijima i rezanje medija vecom brzinom.
U ovom slucaju postoji nekoliko zackoljica na koje vredi obratiti pažnju. Pre svega cemo da naglasimo da je i u ovom slucaju poželjno koristiti originalni firmver namenjen modelu uredaja koji koristite. Medutim, pošto nije neuobicajeno da proizvodaci prave hardverski identicne ili bar slicne uredaje sa razlicitim maskama i etiketama ili cak samo prepakuju uredaje drugih proizvodaca, upisujuci pri tom svoj firmver u njih, ponekad je moguce izvesti unakrsno flešovanje i jednostavno jedan model uredaja pretvoriti u drugi. Ovo se generalno smatra rizicnim postupkom zato što ne postoje nikakve garancije (osim empirijskih) da su dva modela uredaja zaista jednaka u dovoljnoj meri. Na svu srecu, Internet je pun entuzijasta koji su voljni da eksperimentišu sa svojim uredajima i ukoliko postoji dobitna kombinacija za vaš uredaj, sigurno cete je naci na nekom od foruma posvecenim optickim uredajima. Naravno kada uradite tako nešto, možete slobodno da zaboravite na garanciju.
Što se tice postupka flešovanja optickih uredaja, iako je rizican po sam uredaj, retko kada može ugroziti ostatak racunara. Vecina proizvodaca nudi programe za flešovanje koji rade iz Windowsa, pri tom proveravajuci da li su uredaj i novi firmver kompatibilni. Pored ovoga, neki proizvodaci nude mogucnost automatskog flešovanja uredaja putem Interneta cime je u potpunosti iskljuceno ucešce korisnika u odlucivanju o firmveru koji treba upisati.
Naravno, prica o flešovanju se ne završava ovde. Mnogi prenosivi uredaji su takode podložni problemima sa firmverom, ali u ovom slucaju jednostavnije je odneti ih u servis i tako rešiti problem. Pored toga, problemi sa firmverom se kod njih lakše pronalaze i izbor firmvera je mnogo jednostavniji, tako da se time necemo ovde baviti.
Za kraj, jedna napomena: prilikom nabavke novog hardvera ipak je poželjnije uložiti trud i informisati se o medusobnoj kompatibilnosti komponenti, kao i o mogucnostima uredaja i nije poželjno oslanjati se na promenu firmvera pri rešavanju ovakvih problema.
