podrumska sapunica

Danas sam išao do grada da kupim kartu za remo. U Montenegro Airlines-u pao sistem kompjutorski (sedi pet riba, četiri “onako” jedna solid), klima podešena na 20 stepeni (napolju 37 ipo otprilike). Znači još jedan od recepata za šlog u najavi (pogledati Kufalov na LažnomPuljolu).

Pošto crnogorke bez sistema nisu mogle mnogo da pomognu odemo (ja i moj drugar bivši slavni) do kafića na Dorćolu gde nas sačekaše neki ortaci koje nisam video milion godina. Popijemo piće, slučaj sa crnogorkama i kartama prebacim na slavnog i uzmem taksi. E da, fora za taksi je ta što je bivši slavni mobilnim poslao poruku na neki broj i posle par sekundi mu je stigla poruka - taj i taj taksi dolazi tu i tu za dva minuta. Osetio sam se ko’ posran što sam tehnološki zaostao (ovi svi ortaci plus imali mobilne sa nekim zracima - jedan drugom sve vreme prebacivali muziku/spotove/zezalice u mobilni na daljinu bez kabla).

Taksista srednjih godina u nekom Opelu onako prilično očuvanom - sve na vi se obraća, kao da sam u Francuskoj. I kaže on : “Ja se izvinjavam, jel vam ne smeta što su prozori svi otvoreni, ako vam duva samo recite”. A napolju rekoh već jedno 37 ipo. Ja se nasmejem i kažem mu da bismo pomrli kad bi zatvorili još i prozore na šta on kaže da eto ima raznih ljudi, zvocaju mu nerviraju ga.. I onda se otvori i počne priču kako je juče u Kuriru pročitao da ovi naši lažu za vremensku prognozu, da nema 35 napolju nego 45, da radikali neće namerno da dodju na vlast, da ga najviše nervira Dinkić jer je prevarant. Razočarao se u Koštunicu - delovao mu je ranije nekako kao čovek od reči… Ja onda malo okrenem priču na to kako nije kriv ni Dinkić ni Koštunica ni radikali, da smo mi krivi što glasamo za to i onda ih odma sutradan svi pljujemo (sa pravom). On se složi samnom i još doda da smo najveća stoka i da smo sve najgore sa zapada pokupili i da amerikanci počnu sutra da nose tegle na glavi i skije umesto cipela da bismo sutra svi mi to isto radili.

Onda stigosmo do moje gajbe a on se seti, i vrati onu boju i onaj ton glasa sa početka priče (kulturan), kaže mi : “Hvala vam puno gospodine, želim vam sve najbolje”, i ode dalje…

Posle telefonskih pretnji Vlade Divac otputovao iz Srbije

Imao sam dva telefonska poziva. U prvom sam dobio „stručno“ obrazloženje zašto neću moći da postanem akcionar „Novosti“, a u drugom savet, u par „dobronamernih“ rečenica - da se povučem, piše u saopštenju Vlade Divca u kome on obaveštava javnost da odustaje od ulaganja u kompaniju „Novosti“ uz konstataciju da su telefonske poruke stigle iz „poverljivih i pouzdanih“ izvora.

Na pitanje ko je Divca zvao telefonom, njegov savetnik, direktor konsultantske kuće „CES Mekon“ Zvonimir Nikezić kaže da je „stvar vrlo osetljiva“ i da o tome ne može da govori.

- Divac je juče otputovao u Ameriku i vraća se 20. avgusta. On trenutno ne želi da kaže ništa više od ovoga što piše u saopštenju, i to je njegovo pravo. A da li će reći kad se vrati, videćemo - kaže Nikezić.

Ponovo sam pogrešio u proceni. Posle svog onog ludila koje se dešavalo sa “Knjaz Milošom”, Partizanom, našim košarkaškim savezom… mislio sam da će na kraju bagra morati da popusti i da će najpoznatijem i najvećem srbinu posle Tesle ipak “udeliti” nešto od ovih naših ranoraznih “rudnika dijamanata” po Srbiji. Došao bre čovek sa kintom skroz regularno - znamo svi odakle mu svaki cent koji je zaradio. Znamo ga iz svih vremena, nikad nije podržavao bagru, nikad se nije preterano lepio ni uz jednu ekipu, kad je trebalo nešto da kaže rekao je. Bio je opasan igrač - verovatno najbolji centar koji se ikada rodio na ovim prostorima. Radio je kao konj - igrao povredjen, trenirao kad je trebalo duplo više od drugih. Znači da sumiramo - sve kontra od ove ekipe koja vodi kolo na svim poljima. I šta, čovek više ne može da igra basket, godine - priroda (možda bi on do kraja života igrao profi basket kad bi mogao) i pomisli da dodje ovde da proba da uloži lovu, da pokrene nešto u ovoj Govnariji. Ma kakvi : oćeš kiselu vodu a ? Aj marš u vojsku - nisi služio ! Oćeš novine i to još Novosti koje smo taman doveli u red da pišu ono što im mi diktiramo ? Dobiješ tuki na biciklu ! Patriote ne daju. Ne tamo nekom Divcu što je došao iz neke Jamerike da nam ovde oslobadja medije i da započinje biznise bez provizija, muljanja i tamtedamte… Ne mogu umetnici da se snadju u toj regularnoj priči, kako da se ponašaju kad ne znaju ko je iza njega, za koga radi, koja je to služba, koliko su oni tu dobri…

Stvarno sam mislio da neće imati muda da ga ovako izrade do kraja. A ono ne da su ga izradili nego mu prete e ! Prete Divcu. Pa jebote šta još treba da nam se desi ? Onaj pop pipa klince, umetnici pišu bestselere iz CZ-a, biznis lobi preti Divcu i otera ga iz zemlje, Vučelić i ekipa ko da su izdali album - popularni kao Lepa Brena….

Znači ovo ne može da se poredi sa bilo čim, šta da poredim sa Divcem, koga ? Nema dalje od njega, on je bre najveći. I ako su njega ovako ko’ kera oterali nek se zapita bilo ko kako bi on završio u slučaju da pokuša da se bavim nečim što se kosi sa interesima raznih db-ova, “biznismena”, službi, upravnih odbora, poslanika, šefova kabineta….

Sramota me je kao da sam ga ja zajebo eto toliko me je sramota. Ne mogu još uvek da verujem, sve mislim biće to danas glavna vest, svi će da se polome oko toga, počeće demonstracije, uzeće milion ljudi motke, nema pojma, počeće neka istraga šta kako, ko mu je to pretio.. Ma kakvi. Bilo juče, ko ga jebe…. Sutra novo zezanje, letnje šeme… A nisam ni ja ništa bolji i ja ću sutra da iskuliram ovo, zato me je i sramota.

Aj…

Ovo je slika Direktora Televizije Most (lokalne tv stanice mislim novosadske) koju svi možemo videti preko kablovskih operatera širom zemlje. To je inače Nemanja Djordjević - čuveni “mladi” kadar ko zna čega sve ne (najviše SPS) u onim a evo izgleda i u ovim vremenima. Bio jedan od proletera (predvodjeni Nikačevićem) koji su mislim 1999. upali u radio B92, zauzeli ga i od njega napravili neku vrstu radio Svilajnca na godinu dana (ovi sa prave 92-jke se tad povukli u ilegalu, dobili kintu od preko i šibali program preko stranih prijemnika - uspešno). Poznat kao vodja studentskih kontrademonstracija 1996/97 godine. Muljao nešto sa pumpama u to doba i malo kasnije. Radio i kao menadžer nekih krimi i polukrimi splavova sredinom devedesetih… I sad zašto mi je sve ovo palo napamet. Pa ovih dana uhvatim sebe kako sve češće prebacim na TV Most - potpuno je neverovatna televizija. Iako su odbijeni za frekvenciju (ne zna se kada će im država prekinuti emitovanje - verovatno brzinom Šormaza kao i sve drugo u ovoj zemlji), program im je sve angažovaniji i lepršaviji. Pazite recimo emisiju u udarnom terminu svake večeri oko 7 sati : Stara, izblajhana žena mrkoga pogleda sa ponosom na obrvama i prstom koji se upire negde izmedju neba i Kosova vodi emisiju koja se zove otprilike “Narod se pita”. Ekran je podeljen onako na nekoliko delova kao na Palmi, samo ne šareno nego nekako jadno u jednoj boji - njena glava u sredini, okolo idu klasika sms-ovi podrške Mladiću, reklame za Karadžićeve knjige… Započne neku temu tipa “Koji će nam kurac Evropa” i počinju da se javljaju razni likovi telefonom koji onda to komentarišu. Znači potpuno neverovatno, danas je jedan lik bukvalno 10 minuta pričao kao u Lepim Selima o zlatnim kašikama i kako su oni svi iz te Evrope jeli smrdljivim prstima i kako im je krivo i kako nam namerno prenose bolesti (kaže bio zdrav ko dren a otkad je počelo da se mulja sa Evropom naprasno se razboleo, pije nekih 5 lekova zbog Evrope..)… I kada već pomisliš da je ludilu kraj i da više ništa ne može da te iznenadi javi se žena koja pouzdano zna da je Klinton homoseksualac, da je svako ko se drznuo na Srbiju umro od nečega (sudija Mej od raka što je sudio Miloševiću, da je Turska propala skroz kao imperija i zemlja jer je pokušala da osvoji Srbiju, da je Nemačka propala jer je krenula na nas u drugom svetskom ratu..)… I tako jedno sat vremena bez prestanka.

Onda večernji program : plavuša u Sanda Rašković Ivić haljini (pogodnoj za beogradske splavove posle 3 ujutru), sa dekolteom do pupka i zlatnim lancem gleda u nešto (karte, kuglu, bob, prsten, upaljač, polni organ, jebem li ga šta), pored nje sedi kao voditelj i počinje kontakt program : voditelj je hvali i najavljuje a ona ljudima proriče sudbinu. Javljaju se kao i devedesetih - klasika - jadne starije žene, majke, udovice, nesrećne, sve one možda malo manje obrazovane žene koje stvarno imaju velike probleme - broj je neki 0909 (udaranje po ušima)… i naravno cena poziva bogtepitakolko. I to tako do duboko u noć. Kukaju žene, traže odgovore, gde mi je muž, šta mi je sa ćerkom, hoće li biti nešto od onog stana, hoće li me ova bolest koju imam ubiti… Ova sa splavova sluša, onda gleda u to njeno i proriče. A brojčanik otkucava li otkucava. Znači ne devedeset prva i druga nego nemam pojma, ovo nije bilo nikad ovoliko bezobrazno.

I kada se sve to završi počinje porno (ok, erotski) kviz

E sad u čemu je fora : pa pre samo nekoliko dana sam na istom ovom mestu pisao o Ljubiši Trgovčeviću i o tom nekom vremenu ludila devedesetih. I ne prodje ni par dana a ono još veće ludilo u novom veku - i to na istu foru. Jadnost. Mnogo smo glupi.
Ajd da za kraj ovog teksta barem sebe obradujem jednom starom vešću iz nekih “davnih”, pravednijih vremena :

Uhapšen Nemanja Đorđević, direktor TV “Most”

Lažnim dozvolama
do “lanče” SPS-a

12. Mar 2002 23:11 (GMT+01:00)
Jel provaljujete kako smo se za samo par godina vratili na isto ? Od najobičnijeg “umetnika” koji beži od murije, falsifikuje tablice, mulja sa kolima itd evo opet stigao do Direktora (sad ga se SPS verovatno više ne odriče - nema potrebe za tim, sad je opet njihovo vreme). Dokle sad, do 2018-e ?

Probudiš se ujutru, pogledaš na sat i pomisliš :

a) Koji sam se moj budio iz najlepšeg sna - taman sam sanjao kako mi Mira Kosovka previja rane a majka 9 Jugovića donosi grčag pun piva, miluje me po kosi i kaže mi “to lave, izdrži, ćeraj ih još !”
b) Tuš, sapun, kaladont, kafa

c) Nešto mi je sumnjiv ovaj dan danas, otkud ovo sunce ? Juče je bila kiša, ovo su neki lažni zraci sunca, moraću da proverim u Kremanskom proročanstvu danas da nije neki smak nekog sveta danas.

Ustaješ, pališ tv/radio.. slušaš vesti  :

a) Znao sam da nas ceo svet mrzi, ali ovoliko ! Mogu samo da nam ga popapaju jer svi putevi idu preko Srbije, zato nas i maltretiraju - zbog rudnika zlata i dijamanata i nafte koja izvire svuda po Srbijici.

b) Au al smo sjebani.

c) Ali čekaj, ako ja sad pustim ove vesti unazad i tri puta se okrenem oko svoje ose, čini mi se da postoji neko skriveno značenje u rečima.. Kao da se spominju neki Masoni i  Templari. Nisu to čista posla.

Zvoni telefon, javljaš se, traži nekog Bogdana :

a) To ime ti zazvuči malo strano ako ne i hrvatsko. Napušiš ga, zalupiš slušalicu i bude ti nekako milo oko srca.

b) Setiš se da komšija Bogdan koji živi preko puta već 20 godina ima isti broj telefona kao ti osim što je na kraju sedmica a ne osmica. To i kažeš tom što je zvao.

c) Ne javljaš se uopšte - nisi lud ! Ko bi normalan zvao u ovo doba - nisu tu čista posla sto posto.

Odeš do prodavnice da kupiš nešto za klopu :

a) Prilaziš polici sa fruktalovim sokovima, sačekaš malo da te niko ne gleda, okreneš se još jednom oko sebe, namestiš ruku preko face da se ne vidi i ljuljneš šlajmaru po tetrapaku da sve pljušti. Onda zadovoljno nastaviš da kupuješ domaće bato.

b) Vidiš dobili neki novi čips - deluje ti interesantno, jeftiniji od domaćeg. Uzmeš da probaš.

c) Prodavačica te gledala nekako čudno, a i zašto su plazma keks i noblica u istom rafu - zar to nisu dve različite vrste keksa, nešto tu ne štima, izgleda da svi nešto veliko muljaju i to ne stoji džabe tako - to sve neko tamo negde napolju unapred planira.

Nastaviće se….

pre neki dan kod mene na gajbi (došla da čuje neku pesmu i tekst što sam pravio za nju - bila na evropskoj turneji..) i kaže ona meni : ” Hey, you’re making a great coffey, I like that strog black coffey - a little bit of sugar, a little bit of cream ” … a ja je gledam, gledam, mislim se dal prvo da odem u wc da je ispoštujem ili da joj odgovorim, gledam je još par sekundi čisto da je se setim kad se vratim iz klonje pa se predomislim i kažem joj : ” My whole body is like that ” (takav sam po celom telu). Ona me pogleda kao da nije razumela (a jeste), nasmeje se čisto da smisli nešto dok se smeje i kaže mi : ” Ok, since I’m in Europe and I’m lonely, I’ll give you a chance “, i počne da skida neku polumajicu - belu sa crvenim slovima. Napadnem je iste sekunde…

Vidim moderno je sad imati te letnje šeme i pauze u medijima (televizije izmenile program, nema političkih emisija, nema dream team-a na studiju b, nema peščanika na radiju, nema fudbala, nema afera…), pa evo i ja kao da ispratim modu na mom blogu a i nešto mi se ne piše u poslednje vreme. O čemu da pišem, o tome da su oslobodili Pahomija svih optužbi ? O tome ne vredi pisati, dovoljno je samo da se pročita citat jednog od advokata one jadne dece :  Advokat Dragan Nikolić, koji je takođe zastupao dečake, kaže da u ovakvoj državi ništa bolje nije ni moglo da se očekuje. Posle svega, Nikolić tvrdi da u Srbiji vladaju pedofili.

Da pišem o tome da je Koštunica danas u Savetu Bezbednosti Ujedinjenih Nacija rekao da tamo na Kosovu ima neka “agresivna etnička grupa” (čitaj albanci) koji već imaju svoju državu i sad oće još jednu i da mi to ništa nećemo ni da priznamo ni da dozvolimo.

Scenario je znači definitivno jasan, isto kao Cobe samo još namazanije, podmuklije, bez energije, polako ali sigurno u pizdu materinu….

E pa da se sad ne bismo bavili time pošto su i oni koji nam sve to rade na “letnjoj šemi pauzi”, ajmo malo da se bavimo njima iz neke retro vizure. Dakle evo nekoliko izjava današnjih krojača naše sudbine od pre samo nekoliko godina :

“Emir Kusturica je po nas od većeg značaja od Karle del Ponte.”
Aleksandar Popović, potpredsednik DSS-a, odgovarajući na pitanje zašto je susret predsednika SRJ sa Emirom Kusturicom važniji od susreta sa glavnim tužiocem Haškog tribunala (konferencija za štampu DSS, 15. 1. 2001)

Sećate se verovatno, ta izjava data je u akciji “deveta rupa na svirali”. iliti prevedeno na naš jezik “nosite se svi vi sa zapada u pizdu lepu materinu”

“Smatram da međunarodna zajednica više duguje nama nego mi njoj.”
Vojislav Koštunica, predsednik SR Jugoslavije (”Politika” - April 2001)

Zamislite njega koji ovakve stvari naglas, onako mutno muljav govori ne gledajući ih u oči stranim državnicima koji dolaze da pokušaju da razgovaraju sa njim o nekim pitanjima tipa : ” a, kad ćete da se uozbiljite malo, šta je sa sudstvom, šta je sa korupcijom, šta je sa ratnim zločincima….”

Imamo dve opcije: da nastavimo da idemo dalje s reformama ili da se zaglibimo. Tu opciju donosi Koštunica jer on nije sposoban da donese nijednu odluku u roku od godinu dana.”
Mlađan Dinkić, guverner NBJ u Nišu, podržavši kandidaturu Miroljuba Labusa za predsednika Srbije (”Večernje novosti”, Avgust 2002)

Jel ovo treba da se komentariše ?  Znači gori je od njega.
Nastaviće se……..

Sinoć sam jedno 5-6 sati bez prestanka igrao fudbal na soniju. Burazer otišao na more, ja preneo soni dole kod mene i ponovo se zarazio fudbalom ko Kosta Čavoški fašizmom. Danas kad sam ustao (oko pola osam jutros me probudili najsrašniji zvuci mašina koje brundaju direkt u glavu - komšija preko puta zida kuću) vidim otekao mi palac na levoj ruci, ne osećam ga. Levom se na džojstiku pritiska gore dole levo desno - znači najviše se koristi levi palac. I ne samo što ga ne osećam, nešto se povećao, ko teniska ruka - duplo je veći od desnog palca. Tv mi je pojačan do daske non stop pošto ovi sa mašinama jebu majku  - trese mi se kuća, kao da sam u diskoteci već dve nedelje. Još popodne došao Pera i kao ajmo soni a ja ne smem da kažem da ne mogu zbog palca (od blama) pa kao ajde… Malo mi je falilo da obučem rukavice (radio sam i to ranije kad igram dugo pa mi se sjebe palac ali zimi). Može sad neko da misli da fudbal na soniju nije neki zahtevan sport ali uh… potrebno je biti u kondiciji i imati drveni palac. Nemam više živaca da gledam ove zamke klopke i te kao političke grand emisije a opet evo, to je upaljeno sad. Kako bih voleo da nas okupira neka Nemačka ili Engleska ili Francuska… i da kažu ti to ti to, nema više Šormaza, nema Albijanića, nema Aligrudića, nema Tome Nikolića… Daj bože da napravimo neko veće sranje uskoro (mada sumnjam - nismo više sposobni za velika sranja) pa da udju neke trupe i šutnu ove naše političare u dupe (kad već mi sami ne šutiramo).

Ok, da sumiramo priču : od desetak tiketa koliko sam napravio ovog Svetskog Prvenstva 6 mi je srušila Francuska. I kad sam igrao na njih (protiv Koreje ili da će biti prvi u grupi..) rušili su me, i kad sam igrao protiv njih (Španija, Brazil) opet su me masakrirali. Kada su pobedili Brazil rekao sam sebi to je to, više se ne kladiš, ovo nema nikakvog smisla, reprezentacija koja igra nerešeno sa Korejom i Švajcarskom razbija Brazil 90 minuta. Nisam medjutim mogao da izdržim - morao sam da odigram na Italijane u finalu. Što zbog toga što mi se terao inat a pomalo i zato što je trener Francuske totalan idiot - ne mogu da verujem koliko ga je kenjalo - čovek sve pogrešno radi od početka (da ne nabrajam sad kakve je izmene pravio, kako tretira Trzegea..) pa evo do poslednje utakmice. I večeras je zamenio Anrija, ostavio polumrtvog umornog Zidana na terenu koji je onda pukao i napravio to što je napravio…

Italijani bruka - zamalo da prodju kao Brazil, prvo poluvreme djene djene ali sve posle toga potpuni raspad (jebiga, ko će da čuva onog Anrija plus Riberi - a i Ziki i Maluda igrali skoro do kraja solidno). Igrač utakmice bio bi definitivno Anri da su oni pobedili. Ovako, sigurno Kanavaro - borio se kao konj protiv mnogo bržeg i jačeg od sebe.

Da nisam stavio 100 dolara na žabare sigurno bih navijao za Francusku i pored toga što igraju bez trenera neku Anrijevu (ispostavilo se dobru) priču. Ovako zaradih 75 dolara - nije neka suma ali nije ni malo - jebeš kintu, važnije mi je što sam tvrdoglavo igro’ protiv trenera retarda. Mrzi me sad da pišem ko su po meni 11 najboljih igrača na mundijalu, to ćemo ovih dana… A sutra umesto to lave idemo malo na heineken

evo jedne slike iz neke 2001. ili 2002. godine. Ruski kontigent vojske (Kejfor ili kako se god to zove) na Brezovici. Popilo se Ohridsko Jezero votke, pevale se kakaljinke i ljubilo se sve po tri puta u obraz. Bilo je i nekih riba vojnikinja u toj ex crvenoj armiji ali 99% odron. Zaglavilo se do rano ujutru, široko, zezanje, moglo je celo Kosovo da izgori ovi ne bi videli ništa. Posle nas neki lokalni baja (Srbin) vodio kao da nas provoza po “kraju” da nam pokaže kako mu niko ne sme ništa. Stali na neku pumpu on kaže “gledaj kako prozivam šiptare” i počne nešto sa njima na šiptarskom da priča i da pokazuje na nas. Oni se smeju, mi se pravimo da se smejemo. Onda ovaj “naš” krimi baja kaže : “Nema tu Srbin Albanac kad se obrće lova. Ja i ovi momci sa pumpe već dve godine imamo zajedničke poslove - sa njima bolje saradjujem nego sa našima, jel tako Fadilj ? ” I ptarši klima glavom. Da i još jedne rečenice sam se upravo setio, jedan drugi baja u nekom kafiću u Leposaviću. Pitam ga ja radi reda kako je, kako se živi… A on me gleda, smeje se i kaže : “Ma, samo da nam ovaj Kejfor ostane još desetak godina, nikad bolje kombinacije nismo pravili nego sa njima”. Naravno ti koje smo mi sretali su pretežno bili neki bogatiji, a sirotinja je svuda sirotinja (tamo još veća nego ovde).

Radio sam danas neku šljaku za dve klinke (buduće zvezde naše estrade), poslao ih jedan moj stari kolega kao u fazonu ja znam kako njima treba da se odšljaka pesma blabla… A njih dve kao da su na spidu - vriska treska, čuju se kad ulaze u moj kraj otprilike. A kad dodju kod mene imam utisak ko da mi je u gajbu ušlo celo osmo dva. I nebitno sad to sve, sedim ja i kao ovoj jednoj nešto objašnjavam oko pesme, već smo se sve dogovorili, one kreću kući, ova druga otišla do wc-a. I u tom trenutku neko kuca na vrata. Ulazi ćale (prvi put ih vidi) i onako polutiho  - vidi mu se samo glava - viri prema sobi iz hodnika i kaže : Ja se izvinjavam, ako ste možda vi sa ovim belim automobilom, malopre sam gledao, zamalo da ga jedan kamion nije zakačio - nešto mi se čini da nije baš najbolje parkiran, udariće ga neko pa ako možete samo malo da ga pomerite. A na to će ova iz wc-a (čula ćaleta, dere se) : Evo evo ja završavam, u redu je, idemo mi ionako sad. A ova što sedi pored mene u sobi kaže mom ćaletu : Evo, samo ona da šora.