podrumska sapunica

Terao sam pre par dana burazera da mi predje neki nivo - on je iskusan, zna, igra tu igru godinama, prati svaki sledeći nastavak… I predje mi on (malo sam morao da ga častim), ja sav sretan, zabodem se posle celo veče i djuskam… Udjem malo u fazon, počnem sam da prelazim sve više, primim se nevidjeno, krene me, ubijam, vozim, pucam, bijem, pun sam keša… I dodje neka misija u kojoj šefa mafije (ja sam tad već bio njegov zamenik) sprovode iz zatvora do suda u blindiranom kombiju a ja treba da ukradem pubovski auto i pratim tu vožnju da bi sve bilo u redu. Krenem ja pubovskim autom za kolonom kad odjednom na desetine sicilijanaca u sportskim kolima počne da roka po šefovom kombiju, udaraju kolima da ga zapale, pucaju na njega, raketiraju.. I ja počnem da kružim okolo mojim autom i da ih presrećem, kombi beži, ja za kombijem… Nekako razlupam veći deo tih automobila koji su ga pratili, ove ostale pobijem bazukom… Dodjemo do suda, ja sav sretan, izlazi šef iz kombija - hvali me, kaže za ovo si zaslužio posebnu bagradu - izvadi pola miliona dolara i da mi. Ja kažem hej pa očekivao sam bar 2-3 milke kao što smo se dogovorili a on mi kaže da je takav život i sedne u auto i ode. I odjednom počne špica i kraj igre. Znači popizdeo sam - taman sam ušao u fazon i sad gotovo. Nema više. Nikad kraće. Nek se nose.

Danas kada sam sumirao moje “rezultate” na kladionici u poslednjih godinu dana i usput prežalio ovovikendski pad na tu večitu “samo jednu utakmicu” (ovoga puta Bajern), setih se sledeće situacije.

Jednom smo na moru sedeli na plaži i gledali listu (kladionica) da vidimo šta bismo mogli da igramo kada se vratimo u sobu. I prolazi jedan konobar, izgleda onako mrk, krupan, ćelav a nosi ogroman pleteni sombrero valjda da ga štiti od sunca - veoma smešna slika. JIma ribu koja je svaki dan tu na plaži, uvek joj obezbedi ležaljku na samom kraju kod stena -  u šteku gde je niko ne vidi, da može s vremena na vreme da se malo odmori - sedne pored nje i vaćne je za sisu ili poljubi…  Dakle taj konobar prolazi i kao ćao e super igrate to, jel mogu ja da malo pogledam pa ako napravim neki tiket da vam dam pare da mi vi uplatite u gradu… Mi kažemo zašto da ne, uze on listu, vraća se posle čuku vremena, smislio tiket otprilike na nekih 10 evra uplate bio bi dobar 500 evra.. Dok smo se brodićem vraćali sa plaže gledali smo to što je konobar sastavio i smejali se (u fazonu vidi ludaka šta je igrao, nema šanse da mu ovo prodje). Sutradan pregledamo rezultate a konobar promašio samo jednu od 8 utakmica i to za malo. Vraćamo se na plažu, dajemo mu tiket, govorimo rezultate (on nije ni znao), gleda onako tužno a opet polusrećno jer mu je tako malo falilo za dobitak i počinje da doziva devojku. Ona dodje a on kaže : “Maco vidi, falila mi samo jedna utakmica za isplatu - 500 evra !”, na šta mu ona odgovori : “Kao i uvek.”

Juče me je Zgubidanov članak Dragane moj podsetio na film koji sam pre jedno mesec dva gledao u zlo doba (2- pola 3 noću) na pinku.

Film se (kasnije sam našao na netu) zove Extreme Ops, glume sve ovi novi mladi popularni američki glumci i nekoliko negativaca, poluglumaca iz ovih krajeva koji pričaju srpski tojest neku mešavinu hrvatsko bosansko srpskog (u Hagu taj jezik zovu BHS). Radnja filam je otprilike : grupa mladih i lepih amera ide u Austriju da po planinčugama snima snowboard reklamu za tv. Svi u ekipi su vrsni vozači snowboarda, ima i zapleta - lepa riba, opasan frajer, muvanje blabla… I dodju oni tamo kad - neki srpski ratni zločinac se baš u tim planinama krije od tribunala i sudjenja (veoma nejasna asocijacija). Provali jedan od amera da mu je taj čovek poznat (videli ga na vestima) i provali i ratni zločinac da je provaljen. I onda počne opšta jurnjava, tuča, pucnjava - čuku vremena borbe lepih snowboardera sa četom zlih jataka ovog “našeg” baće. Na kraju su američki klinci pobedili - pobili mu celo obezbedjenje, uhvatili ga i predali sudu pravde. Nisam mogao da verujem šta gledam - posle toga još jedno sat vremena nisam mogao da zaspim. šta je sledeće, nindža kornjače protiv Karadžića ? Eto, prošla su ona dobra stara vremena kad su rusi bili najveći negativci u Holivudu. šta da vam kažem braćo Srbi, gledaćemo se još.

Juče posle dnevnika u pola sedam na b92 bilo mi je nevidjeno dosadno, tv program se raspao, košava hepi kolo vode sa gistro kvizovima, fudbala malo i ja uzmem i okrenem Djoleta da odemo na taj Beer Fest. Nisam nikad bio na tome, nisam nikad bio ni na Exitu, svi koji me znaju znaju da u poslednjih nekoliko godina izlazim dvaput godišnje - zimski i letnji izlazak (letnji sam već bio potrošio na more ali kao ajde da uložim kviska) ali me ovo mamilo da vidim, svi pričaju - jeftino pivo, gotivno blabla i kao ajde…

I do jaja ! Dolazimo nas troje (bio i Cole) do Kališa a ono ljudi koliko hoćeš, veseli mladi, matori, polupijani… A pogled na dole kad smo se spuštali nevidjen - svetli sve, stvarno festivalski fazon sa sve onim luna park spravicama - hiljade ljudi dole skaču, reka, … Ma kao da smo posle prolaska kroz ulicu Straha Bana ušli u neki drugi lepši grad - u drugu državu. Svirali oni naši škoti - kelti, svako mi je pivo leglo uz muziku kao da je pravljeno za tu priliku. Posle naleteli na neko društvo, Djole izvadio vip propusnicu (uvek ima te neke prevare) pa smo pivi Kalsberg za dž i jeli neko predjelo. Da mi toga nije bilo umro bi pošto nisam jeo pre toga - popio boga oca na prazan stomak. Onda smo otišli na neki drugi šank da džuskamo, mislim da je Efes bio ili tako nešto. Tamo spazih par dobrih komada - verovatno domaća proizvodnja ali ne bg - jedna crna visoka, druga smedja lažna Šakira i nešto se kikoću kad pogledam prema njima (kad se kikoću ponekad mi i uspe). I taman tu nešto oko njih kad evo ga Djoletov kum da nas upozna sa nekim brazilcima. Ja ga pitam šta radiš bre, šta će ti ovi brazilci a on kaže : “brate, sledeće godine da se letuje u Riju”, ovaj jedan je sin ambasadora… I udjem ja u priču sa ta dva brazilca, znaju engleski - kunu se u bg, pričaju da su bili svuda ali ovo nema nigde blabla.. Ja krenem da hvalim Brazil a oni me gledaju zgranuto i kao “Ma jesi lud, pa da smo sad ovako u Brazilu u nekom zezanju sad bi prišla dvojica da nas opljačkaju a treći bi nas upuco’ čisto onako da bi sutra imao šta da priča ortacima”.

Taj drugi brazilac je kao neki novinar (klinac) koji piše tekst o razlikama izmedju srpskog i brazilskog hip hopa - ludilo totalno. Onda me je molio da mu ja malo pričam šta kako kod nas sa hip hopom a meni se pričalo o fudbalu pa sam im se hvalio kako sam u igrici football manager uvek kupovao malog Robinha (čudo od deteta iz Santosa) još mnogo pre nego što je bio popularan. Oni su mi rekli da je Robinho u klasi sa Peleom ali ga ljudi još ne cene zato što je mali i mršav. Onda su me pitali zašto Rambo Petković ne igra za našu reprezentaciju, rekli su mi da naši selektori nisu normalni što ga ne pozivaju jer je baja heroj u Brazilu - jedan od najjačih igrača i pitali su me jesam ga gledao kako igra… Predjosmo tada sa fudbala na politiku, već me je bilo uhvatilo pivo i glad i nešto sam im srao jedno pola čuke, smorio se i kukao da mi se ide gajbi. Na kraju kao šlag na tortu pohovani pileći file kod Lokija (nisam ga jeo sto godina), još uvek solidan ali ne toliko dobar kao nekad. Danas kad sam ustao me uopšte nije bolela glava. Aj živeli !

Danas kada sam se penjao kod keve u stan po šećer osetim miris paljevine iz babine gajbe. Udjem da vidim šta je, sva sreća ništa - baka zaboravila neku boraniju na šporetu, valjda se zapričala telefonom sa drugaricom… I onako sva užurbana pere tu šerpu u kujni, pravi se da se ništa nije desilo. Ja joj se samo javim i odem da otvorim prozore po stanu uz izgovor da je napolju baš otoplilo blabla - zna ona šta ja mislim i kaže eto zaboravila na boraniju… Ja kažem da se i meni isto redovno dešava kad kuvam kafu i zanesem se na kompjuteru a ona me onda pita : “A jeli šta ti misliš, hoće li da padne ova vlada skoro ? ”

Šta da joj kažem, odgovorim da je sad svejedno i da sigurno neće da padne i da i ako padne sad je kasno za ono što je moglo da bude i svašta nalupetam - zaboravim na trenutak da pričam sa njom nego onako kao sam sa sobom…. Baka (80 i kusur -završila ekonomiju) posle mog dosadnog monologa sačeka - ostavi nekoliko sekundi tišine u kujni i kaže mi da tek sad vidi da smo imali šansu - da je Djindjić bio veliki državnik i da je Djelić bio francuski djak i da mu zna valjda babu i tetku i da je to bila fina porodica i da ona misli da Koštuničini ljudi stoje iza atentata na Djindjica jer su bili ljubomorni na njega i nisu smeli da dozvole da menja stvari u zemlji.

Onda se priča razvodnila na drugi svetski rat pa na nju i pokojnog dedu u Robnoj Kući Beograd neke sedamdeset i neke. Kaže baka da joj je deda tada u robnoj kući (kupovali su za smešne pare neke vredne stvari na kredit) rekao da sve to može da traje najviše do 1990-e godine, da se mangup (Stari) mnogo zadužio i da se ovo neće dobro završiti. Ja onda ne izdržah i podsetih baku da se sve ipak nije moralo ovako završiti pa spomenuh Antu Markovića, predloge za Konfederaciju, razne planove za prekide rata…

Nekad sam mnogo voleo da tako popričam sa bakom i ovaj razgovor me je podsetio na tako te neke retro priče iz kojih sam saznavao kako je bilo na Golom Otoku, zašto je Ranković zglajznuo, kako je biti iz verujuće porodice a u braku sa komunistom….

Naravno da me grize savest što češće ne razgovaram sa bakutom i što je primorana da napravi dimne signale (od boranije) da bi neko došao da je sasluša.

Gledaj pravo u plavi kružić u sredini slike i u isto vreme radi glavom napred i nazad (od slike i ka slici) i točak će početi da se kreće. što je najgore funkcioniše.

Vratili se sa plaže, ja igram GTA, poslo mi brat posle 4 dana šifru za oružje, Djole sedi na njegovom krevetu gleda tv… I samo odjednom skoči i počne da psuje i da udara rukama kroz vazduh. Ja ga pitam koji ti je a on kaže : ” U pizdu materinu, ujeo me jedan isti komarac 4 puta, poludeo sam masakrirao me je”. Što je najbolje Djole ga nije stigao - taj super komarac je uspeo da pobegne iz sobe kroz terasu (otišao da se hvali ortacima kako je neku budalu ujeo 4 puta - verovatno potencijalni rekord Herceg Novog što se uzastopnog ujedanja istog čoveka tiče).

Sutradan odemo na plažu i pričamo to nekim klincima crnogorcima koji tu rade a oni onda nama kažu kako su pre par dana gledali tuču gore u šumi iznad plaže - ogroman stršljen protiv ogromnog pauka sa debelim telom koji je ispleo onu veliku mrežu. Kažu klinci da je bila gotivna tuča, trajalo jedno 2-3 minuta - pauk pokušao da ga ubaci u mrežu a stršljen se nekako izvukao i zabo ga sa boka žaokom u debelo telo. Pauk ostao na mestu mrtav i pao iz mreže na pod a stršljen otšao dalje svojim putem.

Pre neki dan bilo nevidjeno nevreme, padale teniske loptice grada po HN-u. Mi se sakrili u neki kafić a kad smo došli na gajbu Djole uzme i ugasi bojler i tv (da nam ne udari grom u bojler valjda..) tako da smo žrtvovali toplu vodu zarad Djoletove želje da ga ne udari grom u mobilni telefon koji iz ruke ne ispušta 24 sata dnevno.

Te večeri smo nekako nabasali na klub koji se zove Tondo (meštani ga zovu Stondo). Sreli smo nekog ortaka iz Beograda, Djole ode po piće, kaže konobaru “Dva piva i lozu”, a konobar kaže : ” Koga ? ” U Stondu 300 frajera i jedno 4 ipo ribe, svi nekako čudno iskrivljeni ali i veseli. Taman kad smo hteli da pobegnemo odatle čujemo neko vrišti kad ono konobar iz jednog kafića kod Škvera gde smo stalno pili kafu ujutru. Prozvali smo ga Spajdermen pošto radi 10 sati dnevno fin i kulturan sa sve “dobro jutro, šta želite” i te fore a onda se noću transformiše u najludjeg lika u HN-u i do ujutru vileni iskrivljen po diskotekama. Onda smo ostali da ispoštujemo Spajdermena (Spajdermen se inače zove Blagoje i sutradan nam je dao da slikamo ovu lutku njega u neprirodnoj veličini).  Sutradan smo otišli u Sport Kafe (ima i u HN-u) i konobar “da nam učini” stavi nas za sto sa neke tri ribe (videli ih veče pre toga kako piju neki koktel u celoj Dinji). Njih tri prekinute, mi da ispadnemo šmekeri kao “šta ćete da pijete”, a one piju neke šotove i koktele sve po tri komada odjednom se donose (valjda to tako treba ne znam). Te večeri potrošili smo sve što smo poneli u grad plus sutrašnji ručak, karte za brodić i aerodromske takse. Jedna od njih (najrazvaljenija) kaže : “Ajde bre da se zezamo, sad nas vidite i ko zna kad.”

Danas kada smo minibusom išli na aerodrom ispred nas na sedištu slatka devojka tako oko 20-22 godine, zelene oči, tužan pogled, lepo izlakirani nokti - drži mobilni telefon,stavila sluške (sluša muziku valjda). U jednom trenutku izvadi iz torbice neki papir, i ja i Djole smo otprilike videli da je to bio odštampan mail poslat preko Yahoo-a (njihov znak na početku pisma). Nismo videli ni ko piše ni šta, samo smo videli kako joj se suze slivaju niz obraze dok čita. Onda ona lepo i polako presavije to pismo na pola, pa još na pola i počne da ga cepa. Cepala je pismo dugo - ravnomerno, do najsitnijih kockica i onda je uredno složene papiriće ubacila u malu pregradu torbice. Kasnije smo na aerodromu pili kafu i raspravljali o tome šta bi mogla biti sadržina tog pisma.

Kada smo otišli da kupimo aerodromske takse ispred nas su stajale dve beogradjanke - visoke plave, firmirane. Firmiranija pridje šalteru i kaže : “Dve takse”, ova sa šaltera joj kaže “16 evra” a firmirana će njoj : “Ali za biznis klasu !”. Ova sa šaltera joj onda objasni da je ista cena za sve klase kada je aerodromska taksa u pitanju.

Dok smo sletali na beogradski aerodrom dugo smo leteli u nekom polusivom oblaku. Konačno se avion probio - op, ispred nas Ada Ciganlija, sve sivo, hladno, oblaci svuda oko nas. Stjuardesa počne neku priču blablabla.. u Beogradu je trenutna temperatura 16 stepeni celzijusa.

Izlazimo sa brodića, neke dve ribe beogradjanke šetaju pored nas na molu i gledaju sve one brodove, čamce, glisere, jedrenjake na obali (bilo naravno i par jahti, Deja, Mijat, neki Rus…). U jednom trenutku pametnija od njih dve pogleda u jedan gotivan jedrenjak sa portugalskom zastavom, može u njemu da spava jedno 15 ljudi sredjen tip top… i kaže drugarici skromnim glasom : “Ja bih pre ovo nego gliser”.

Sutradan je baja (opet BG naravno), skočio na Žanjicama na plaži u vodu sa 500 evra u kupaćim gaćama. Izašao posle da jede i kao da plati, uhvatio se za dzep i kao “Jao”. Onda je pola plaže ronilo sa maskama i perajima… Priključio se i gazda plaže (da, to mu je funkcija - gazda plaže) i na kraju mu našli 350 evra. Gazda uzeo proviziju (10 evra) što je ronio.

Juce ujutru, ustali Djole i ja i kroz bunilo na tv-u neki bolesno nenormalan kviz na televiziji Elmag (isto kao kod nas ono - pogodite da li je Ceca Ceca i da li je Brena Brena, pozovite nas i dajte nam 100 dinara)… I na Elmagu glavna premija bila 25 evra… Javljaju se ko ludi (isto ko na nasim kanalima - deca i babe).. I bila neka rec - 5 slova, drugo slovo O. I sad javljaju se razni crnogorci… nije li torba, nije li koska, nije li mozak… Ja perem zube u wc-u, otvorena vrata, Djole sedi na krevetu.. I samo odjednom glas… klinac, mozda 12-13 godina..kaze : “Nijesu li govna ? ” .

Riba koja vodi samo kaze : “Nijesu”

Klinca iskljuce iz programa i mi odemo na zupla.