podrumska sapunica

Stvar je uzela maha i više nego što sam očekivao. Posle prvog pojavljivanja ovog čoveka na tv-u bilo mi je jasno da će ovih dana u Srbiji ljudi imati novu temu za razgovor. Jeste čuli kad je Miki rekao … Jeste videli kad je Miki… Jel moguće da je stvarno za Cecu rekao… I za Koštunicu i psovao ga ? I da bi tukao Dejana Mihajlova ? Rekao čovek sve uživo u etar bez trunke premišljanja

Zato smo odlučili da na opseni otvorimo novi blog - nešto kao fan klub Mikija Pčelara, kao znak poštovanja za sve što je čovek ovih dana “uradio” i rekao. Fan klub Mikija Pčelara biće svakodnevno ažuriran, već smo postavili nekoliko interesantnih video klipova, Mikijevih izreka, dijaloga sa drugim ljudima…

Svi koji žele da pomognu i da se na bilo koji način uključe u priču su dobrodošli.

ps : slika preuzeta sa foruma b92 (by Erasehead)

Danas sam po prvi put u životu glasao za nešto što sam video na tv-u. Nikada nisam zvao nikakav kviz, nikada nisam puštao sms, ništa.. Morao sam da na neki način dam podršku Mikiju pčelaru da u onoj kući i na tv ekranima ostane još neko vreme. Srbijo, suoči se sa svojim trenutno najhrabrijim “običnim” gradjaninom Mikijem

Evo još nekoliko jučerašnjih “mudrosti” i mudrosti Miroslava, Mikija pčelara, pilara iz Kupinova :

Ja garantujem da bi svakog prebio ovde u kući. Mislim da sam najjači.

Kad bude glasanje za moje izbacivanje iz kuće računam na podršku svih 10 intelektualaca u Srbiji.

Ono kad su nas učili u školi kako je Karadjordje prebego iz Srbije u Austrougarsku.. A on samo prešo iz Novog Beograda u Zemun.

Za Riki Martina : Kad bi ga ovde doveli mislim da bi ga udavio u bazenu zajedno sa Vukom Rosandićem.

Prvi špijun koji je postojao u Srbiji je iz Kupinova (seoski trgovac - mi smo bili glavno mesto - 1914)… Poslat je na bečki dvor da špijunira za Srbiju. Nije sad da se hvalim ali je to bio neki moj rodjak.

Konačno malo iskrenosti na tv ekranima pa makar i u sirovom obliku. Tako je Miki, ajmo opaaa !

Svi ovih dana pričaju o velikom bratu. Ponovo se javnost podelila na one koji pljuju i one koji u oblake dižu. Tekst nekog Srdjana Mitrovića na b92 blogu odlazi najdalje u veličanju emisije. Iskreno, bilo mi je malo muka kada sam ga pročitao. Mnogi drugi tekstovi (pa i ovde na opseni) govore suprotno - porede bradera sa grandom, zgražavaju se kako je b92 mogao takvu emisiju da ubaci u svoj program… Da ne dužimo sa dosadnom teorijom i da počnemo da se bavimo praksom (u ovom slučaju gledanjem emisije) : nikakav smak sveta, zatvorili “prosečne primerke” jednog društva u veliku kuću i odredili pravila igre u kojoj će neko da uzme veliku lovu. Zvuči malo interesantnije od granda zar ne ? E sad, pošto ljudi koji me poznaju znaju i moju fascinaciju televizijom kao medijem koji i dalje najviše utiče na mišljenje javnosti, poznato im je da ja nikako nisam mogao da propustim makar početak ovog reality šoua. Odgledah priličan broj sati bradera juče i da ne dužim evo šta sam zabeležio gledajući :

Uputstvo za upotrebu : glavna “budala” trenutno je Miroslav, Miki - pčelar i pilar iz Kupinova koga je veliki brat prvog dana ucenio pričom “ili ćeš da budeš najveća budala u kući, ili letiš iz emisije”… Pčelar se maksimalno trudi da ispuni zadatak - uopšte mu ne ide loše, čak šta više idealan je za obavljanje istog. O ostalim ljudima u kući me trenutno mrzi da pišem, koga zanima : www.velikibrat.co.yu

Evo nekoliko situacija iz emisije :

Pčelar uzima četkicu da opere zube i počinje iz sve snage da trlja. Novosadjanka Jelena mu kaze : nemoj tako jako,
razvalićeš gledj. Pčelar joj odgovara : Jebeš pranje zuba dok krv ne krene. Na to crnogorac upada: a meni krene krv tek kad 2-3 dana ne perem.

Pčelar citira De Gola : Žao mi je što ne postoji dovoljno velika šatra da se prikrije cirkus nazvan Jugoslavija

Pčelar peva obradu “svi treba da znaju šta drugarstvo znači” : svi treba da znaju sta pčelarstvo znači, pa se onda seti i peva : u svetu postoji jedno carstvo - u njemu caruje pčelarstvo

Novosadjanka Jelena rekla pčelaru da je gnjida a on joj rekao : Možda promeniš mišljenje vremenom.

Pčelar predlaže da počupaju travu u dvorištu, da naprave rupu i igraju klikere - pobednik ostaje. Onda kaže da kad je bio mali umeo je da prepolovi kliker kad ga pogodi - staklenca, sad ne zna.

Pčelar :Tamo kod mene u selu ima centar sela i tu turusti koji dolaze u Obedsku Baru dodju i pitaju nas meštane kako da dodju do Obedske Bare. I mi ih uvek zajebemo i pošaljemo ih 20 kilometara pogrešno u šumu i onda pobegnemo i sakrijemo se.

Manekenka iz Beograda (ima dete, 24 godine, furala sa narodnim pevačem) : A jel znate da Nikola Tesla uopšte nije sahranjen - da se čuva kod nas i fioci.

Bosanka iz Banja Luke (imala dečka koji ju je maltretirao, gurao joj pištolj u usta, uhodio je..) : Kažu da ako si grešan i odeš u Ostrog ne možeš da slikaš manastir - aparat neće da slika. Jedan momak je tako došo’ i probo’ da slika i neće neće.. Pritiska i neće.. Uzme drugi čovek aparat i klik radi.. Ovaj uzme opet neće neće… A jedna devojka je u šumi pored Ostroga videla daždevnjaka kojeg niko drugi nije video osim nje. I onda joj je časna sestra iz manastira rekla da je bolje da ne ulazi unutra.

Korpulentna slatka novosadjanka Ena dok igraju fudbal i pčelar ih sve dribla kaze pčelaru : Miki ti si najbolji niko ne može da ti uzme loptu. a pčelar kaze : Nisam ja dobar, nego ste vi loši.

Pčelar obuko’ bele čarape, crne cipele i šorts. Jelena lepa novosadjanka prilazi i kaze mu : E hoćeš da te naučim nešto za te čarape. a on kaže : Ma ti ćeš me naučiš, ko da ja ne znam da ne idu, pa nisam ja Majkl Džekson nego nemam druge.

Pčelar priča sa onim kulturnim što pije samo djus : Kaži mi molim te gde ti pljuneš ovde kad ti se pljuje ? Ovaj kaze ne pljunem nigde. A pčelar kaže : Nije valjda da progutaš jebote.

Kao klasičan tv manijak i neko ko voli da proučava psihologiju i ponašanje ljudi u raznim situacijama, uživao sam u ovom eksperimentu sa braderom. Ako ćemo pošteno, mislim da je ovo najpametniji potez devedes’ dvojke u poslednjih par godina (još da radio emisija Peščanik dobije ekranizovanu verziju i to je to)

Ako ništa drugo (a nije) - bolje da se gledaju pčelar i ekipa nego grand šou.

Nisam znao da je toliko vremena prošlo. Slučajno pročitam blog Svetozara Cvetkovića i počnem da računam u glavi… Pa jel moguće da godine prolaze tako brzo ? Margite nema već tačno 4, Milana 4+najmanje 4. Svet se menja, život se tumba, uskoro će se pojaviti Sony Playstation 3, bolja grafika, procesori za kompjuter su sve brži, izmislili su univerzalan daljinski koji služi za sve uredjaje,  klinci više ne nose vokmen nego ipod, bendovi snimaju ploče na gajbi… Ali opet kad sve saberem i oduzmem… Nije sve u ipod-u, nije ništa u procesoru. Ok, tu su neki novi pametni ljudi, tu je neka dobra muzika, tu je Darkvud Dab, tu je Rambo, tu su Kande Kodže.. Ali kad se sve sabere i oduzme budimo realni, to je estrada. Imali smo taj jedan veliki bend. Svi znamo kako se to završilo - pre nego što je i počelo. Sad kad malo bolje i matorije razmislim : nije bilo lako reći istinu u lice ovom narodu. Oni su je rekli a pritom su dobro svirali.

I ništa, eto tako se neko seti na nekoj godišnjici… Predlažu se ulice Slobodana Miloševića, ulica ispod mene nosi ime “Zvezdarskih jelki” , slave se razni Nikolaji, guslari, popovi, ratnici… A imali smo veliki bend, najveći na prostoru te neke Jugoslavije. I znam da nam zavide jer su razumeli - razumeli su jezik, razumeli su da je to nešto veliko. Mi izgleda nismo skapirali.

EKV - Zabranjujem :

Ovo je noć
Koja kupa se u svetlu,
Na podlozi tamnoj
Blistaju naše oči.
Ovo je noć
Koja miriše na istinu
Kada kažem
Kako sam bio naivan.
Zabranjujem sve one zamke vaše podlosti!
Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti bude kraj.
Ovo ne sme biti kraj.
Ovo ne sme biti kraj.
Čuje se zvuk koji podseća na huk iz dubine šuma
Ruši se stablo po stablo, po stablo, po stablo.
Umire zid od plača, umire sam,
Umire beštija.
Zabranjujem sve one zamke vaše podlosti!
Zabranjujem da dodir zavisti i bolesti bude kraj.
Ovo ne sme biti kraj.
Ovo ne sme biti kraj…

1. Odavno je prestalo da bude zabava, dok gledam utakmicu znoje mi se dlanovi, nerviram se, postajem lažno sujeveran, pomeram se sa mesta, ubedjujem sebe da je sve neka zavera, ne pratim igru kluba na koji sam igrao već razmišljam o nameštanju, mrzim klubove koje sam voleo, ne gledam fudbal zbog igre nego zbog matematike.

2. Postajem pohlepan : nije mi više dovoljno da odigram ono u šta verujem, dodajem utakmice u koje nisam siguran jer ću tako doći do više para ako pogodim, pratim sve moguće sajtove koji mi govore šta da igram umesto da igram ono što ja hoću, računam pre spavanja koliko bi mi para bilo dovoljno za neke životne radosti pa na osnovu toga pravim kombinacije….

3. Nekoliko puta za redom sam debelo promašio : da ne nabrajam sad sam sebi te greške koje su uostalom bile posledica svega nabrojanog pod 1 i pod 2. A šta bi bilo da sam uradio ono što sam prvo hteo, a da nisam uradio ono što sam na kraju uradio… A da li išta što se dešava na fudbalskom terenu zavisi od mene ?

4. Počinje da mi smeta. Sve više mislim o fudbalu, o rezultatima, pratim sve, znam dosta toga što normalan čovek ne bi smeo da dozvoli sebi da zna. Već u četvrtak razmišljam o suboti, u subotu o nedelji, u nedelju se pravi neka nova kombinacija… Kada je vreme utakmica obično nisam sposoban da se ozbiljno bavim bilo čim drugim, otkazujem obaveze zbog utakmica, pomeram sastanke, nerviraju me svi koji nisu u toj priči…

5. Postajem opsednut mogućnošću da sam JA taj koji će dokazati svim tim kladionicama, muljatorima i kvazi fudbalskim stručnjacima, da sam ja taj koji će im pomutiti slavu i lovu - da drugi koji redovno gube (ne znam nikoga ko je od kladjenja u ukupnom bilansu u plusu), dakle da su ti drugi budale i da oni ne znaju a da ja imam sistem i da će svi pričati o tome kako sam ja pobedio kladionice a drugi su gubili…

6. Razmišljam večeras posle intelektualnog debakla koji sam doživeo samo zato što sam bio pohlepan i glup : jebote, ko zna šta si sve mogao da uradiš - smisliš za svo to vreme koje si uložio u razmišljanje o tome da li će biti 1:0 ili 1:1 ili 0:2 ili ko ima žuti a ko crveni karton…  Možda sam mogao da naučim francuski za ovih godinu dana.. Ili da ostavljajući svu tu lovu koju sam koristio za kladžu iskoristim za pravljenje prve internet televizije kod nas ? Ili da popijem i pojedem sve te pare zezajući se po gradu ? Nisam na sreću još uvek potrošio puno para na to ali živaca jesam. Sasvim dovoljno da se večeras odjavim.

7. Postoji naravno mnogo “pozitivnih” elemenata koji čoveka uvuku u priču ali o tome večeras nemam živaca da pišem. Možda za par meseci kada se potpuno oporavim.

Juče mi se opet uništio kablovski sistem tako da ponovo mogu da biram da li ću da gledam tv ili da imam internet - ne može u isto vreme. Stara poslovica kaže “Ko zna zašto je to dobro”, a ja već na neki način ubiram plodove te izreke - slušam radio i super je. Izgubio sam tu naviku da slušam radio a ume da bude mnogo interesantnije od prelistavanja jednih te istih mp3 lista sa pesmama koje sam već toliko puta slušao. Sa radijom je drugačije, nemam pojma koja je pesma sledeća, ne moram ništa da stiskam, sve neko drugi radi umesto mene - ja samo po potrebi treba da slušam i pomalo uživam.

Čelzi je na najjadniji način pobedio Werder. Sa svim mega giga zvezdama koje su se tukle ko će da šutira nepostojeće slobodnjake koje im je sudija svirao samo zato što igraju u klubu koji se zove Čelzi. Kladio sam se da će Čelzi da pobedi ali mi je opet bilo muka dok sam gledao tekmu. Dok je trajala utakmica kažem Peri : “Jebote, jel se sećaš kako smu im pljuvali stil igre prošle godine, a vidi ovo što sad igraju… Pa ono od prošle godine je bilo globtroterisanje za ovu jadnost.” Potpisujem da nemaju nikakve šanse da uzmu ligu šampinjona ni ove godine, a 99% ni englesku ligu.

Eh da, pohvalio bih vaterpolo priču… Igrače, trenere, savez i sve to što valjda ide (ne razumem se baš), ali ovoga puta i publiku. Filmsko finale, preokret, svi elementi koji su potrebni da jedno veliko finale u sportu bude interesantno. A na kraju publika aplaudira i Madjarima i Špancima. Čak i ako nije bilo spontano (a mislim da jeste), izgledalo je drugačije - zrelije. A samo dan ili dva pre toga ono fudbalsko ludilo sa Partizanom i OFK-om.
Sinoć sam oko 2 ujutru gledao Felinija na Pinku - Amarkord. Nikad ranije nisam gledao taj film a zamalo da ga i sinoć ne vidim. Bio u isto vreme na drugom neki dokumentarac o Franku i Španiji posle drugog svetskog, lomio se lomio i kao ajde film ću… Čini mi se da je film snimljen ranih sedamdesetih a opet fazon i priča i gluma i scene su mi bile mnogo modernije od 90% novih filmova. Znači Kusturica je malo je reći gledao Felinija i ok, dodao ribe koje lete….

Pojedoh kao svaki pravi slon pola pakovanja plazma keksa i jedno 15 gumenih bombona čudnog ljutkastog ukusa (ukrao bratu iz sobe te večeri) za vreme premijere Amarkorda. Jutros kada sam se probudio, još uvek pod utiskom filma, plazme i gumenih bombona pala mi je napamet ideja za tv emisiju - “Ima tu nešto” : traženje natprirodnog po Srbiji… Jedna kamera, voditelj sa malo smisla za humor i putovanje po selima u Srbiji… Razgovor sa meštanima, pitanja tipa da li su primetili nešto čudno u njihovom mestu/selu, ima li vampira, vanzemaljaca, plaćenika, veštica… Mislim da bi to kod nas u zemlji bilo i gledano a i da bi ljudi svašta pričali. Možda uskoro i razradim ovde priču…

I tako…

Za Cotru i sve one koji nešto misle (da ne bude da smo mi na opseni neki globalisti)

Preporučujem čitanje teksta uz slušanje iste pesme.
U svitu bez pravde barabe grabe živimo po zakonu ko se bolje snađe? A ja bi rađe da bude utopija Al reći će mi «Lud si! Nisi se uklopija!» «Naiva! Ne može te izličit niti Pliva, i Belupo skupa, jer si glupan!» Masa uvrijeđenog mesa će ti reć da si blesa ako nemaš interesa i cilj ti nije kesa Hladna je društvena klima, društvo se klima na izvrnutim vrijednostima i sive stanice su pljesnjiva hrana radioaktivnih slika sa ekrana Zaradim, trošim, ja sam dobar konzument Napijem se, skačem, ja volim nogomet Poludiću, skinut se, promjenit ću svijet Tuširam se s antihangover axe 5 posto svita je elita pa se pitan Živi li sloboda ispod nebeskog svoda Il je na putu do Boga, ali koga? svako pleme ima svoga i zato ne može bit sloga Dogma je droga, roba koja dobro se proda Istina daleko je od toga Ka pahulja snijega pada tiho, najtiše I čim je dotakneš nema je više. * Hej! Ako ti znaš di je ta pravda Reci meni, jer vidin, tu bi moglo bit para Kad bi ja zna di je, bija bi svemirski diler I prodava bi tu tvoju pravdu na kile Znan di je kvaka, nisan ja od jučer Svugdi ima luđaka koje želja za tim vuče To je prilika za biznis, ne budi tele! To triba prodat svima koji to žele, A moga bi i ti profitirat, svemir je velik, A to ćemo svugdi distribuirat Otvorit dućane na svakoj planeti Sredit porez, ma to već imam na pameti Nešto ćemo smislit, ima se kapitala A naće se i neki rođo iz tih orbitala I triba dić galamu! Da se proda! Imat ljude za reklamu! I bit uporan, da dođe i to doba Kad će svi shvatit da je kod mene najbolja roba!

Ok, da se nije desilo to što se desilo sa današnjim vestima i utiskom nedelje i svim tim boleštinama verovatno ne bih ni imao potrebu da bilo šta kenjam o “Srpskom Vudstoku”. Ali eto obratio nam se Predsednik Vlade, euforija raste, Velja kao pravi domaćin verovatno večeras u jednoj ruci drži kamu i ubada neku njusvi na ražnju a u drugoj drži novčanicu od soma jura koju će uskoro zalepiti na čelo nekom radosnom ganciju sa trubom (ne mislim ništa ružno kad kažem ganci - naprotiv - izujte volove iz cipela - sve im pare uzmite majstori, ovo je vaših par dana !)

Evo šta nam je gospodin Koštunica danas poručio preko sredstava informisanja (drao se, pretio pogledom, podsećao me svakom svojom grimasom na Gazimestan, Vukovar, Dubrovnik, Dedinje, Air MAX četvorku, splav Ambis…) :

Koštunica je rekao da je Guča, prestonica trube, danas drugi po veličini grad u Srbiji i da je truba postala naš nacionalni brend, vrednost sa kojom možemo u svet.

‘Oni koji ne mogu da razumeju i da vole Guču, ne mogu ni da razumeju Srbiju’, poručio je Koštunica i navodeći reči akademika Matije Bećkovića, kazao da ‘ako ćemo u Evropsku uniju bez svojih melodija i boja onda ne bi znali ko smo’.

E pa nek ga da izvinete gospodin pljuga : ja ne razumem Guču, ja to ne volim. Ali mislim da razumem Srbiju. Odakle mu pravo da mene i ostale koji to ne kapiramo napušava ? Pa nema ga, ali može mu se. Predizborno je vreme, udri, rokaj šuške u trubu, zamagljuj činjenicu da je specijalni sud praktično rasformiran, pljuj metar dana po Ahtisariju - napujdaj narod, daj im red trube red dizanja tegova pred ogledalom… Jadnost.

Jel nacionalni identitet mora da se poistoveti sa trubom iz sve snage u uvo, znojem i lojem ? Jel nam je to najbolje čime se možemo pohvaliti ? Ko će jače da prdne ove godine ? Sram vas bre bilo ! Ko yebe EKV, Ljubu Tadića, Pekića, Andrića… Ma to su sve incidenti, ajmo svi kome više smrdi ispod miške - to je naš fazon - tu smo mi jaki !
I sve one priče koje iz godine u godinu slušamo : ma ja slušam normalnu muziku ali nema pravog slavlja bez narodne muzike… Šta je to ? Koga bre lažu ? Pa jel smo svi mi to programirani da nam se diže samo uz trubu u uvo ? Celog života sam se pravio da mi je podnošljivo na takvim skupovima/mestima/svadbama/rodjendanima… Nikad mi nije bilo dobro. Ni meni ni nekim drugim ljudima koje poznajem. Uvek smo morali da se prilagodimo trubi, da se smejemo, da klimamo glavom. U suprotnom nisi bio deo društva. Ne pogadja te u srce kada krene kolce ili kada se široko udari po jagnjetini ? Pa ti si onda izdajnik - deo neke zavere…

Sećam se jedne svadbe, najbolji ortak mog burazera… I nije se još ni stiglo do svadbe - pred opštinom orkestar čeka, vreba… Provale mene (sa tv-a valjda) i zalete se sa sve trubama. I pravac u glavu - jedna truba na 50 kvadratnih centimetara.. Svi se okolo smeju kao super zezanje a ja pokušavam da se smejem a loše, baš loše. I tad pomislim pa jebote jel ta svadba mora da bude kao vojska ? Jel to nešto što moraš jednog dana kao zatvor da prebrodiš ? Tu dreku paniku, Guču…

Ma jebala vas bre Guča !

Negde na pola puta izmedju filma na pinku i kreveta počnu zvuci. Muzika se čuje sve jače… Ovaj moj kraj je inače poznat po tome što imamo dve prodavnice i jednu poslastičarnicu - otkud ovde ozvučenje i dobra zikama u 1 noću ? Utišam tv, načuljim uši. Ma da, sad se baš provaljuje, Duran Duran obrada one stare rap stvari White Lines. Ne mogu da izdržim, oblačim neke papuče i idem kao da prospem djubre napolje. Kako sam izašao na ulicu haos. Gore prema šumi na desetine taksija, staju, ljudi izlaze, plaćaju, žurka neka ozbiljna… Da nije zvezdarski egzit ? Ne znam. Odlazim namerno ka suprotnom kontejneru (onaj što je bliži zvuku muzike), neke dve ribe parkiraju pežoa, vidi se da nisu zalutale - znaju gde idu. Utrčavam u kuću da zovem Djoleta. Ide mi se gore. Zvoni. Alo slone, ovde na Zvezdari neka žurka. Hehehehe budalo, šta si pio ? Majke mi, jel čuješ muziku ? Čujem ga kako se smeje i priča nekim ljudima kako sam poludeo i kako se tripujem da ima neki egzit na Zvezdari. Ma dobro koji sam te moj zvao, spustim slušalicu i krenem gore. Aj.

Terao sam pre par dana burazera da mi predje neki nivo - on je iskusan, zna, igra tu igru godinama, prati svaki sledeći nastavak… I predje mi on (malo sam morao da ga častim), ja sav sretan, zabodem se posle celo veče i djuskam… Udjem malo u fazon, počnem sam da prelazim sve više, primim se nevidjeno, krene me, ubijam, vozim, pucam, bijem, pun sam keša… I dodje neka misija u kojoj šefa mafije (ja sam tad već bio njegov zamenik) sprovode iz zatvora do suda u blindiranom kombiju a ja treba da ukradem pubovski auto i pratim tu vožnju da bi sve bilo u redu. Krenem ja pubovskim autom za kolonom kad odjednom na desetine sicilijanaca u sportskim kolima počne da roka po šefovom kombiju, udaraju kolima da ga zapale, pucaju na njega, raketiraju.. I ja počnem da kružim okolo mojim autom i da ih presrećem, kombi beži, ja za kombijem… Nekako razlupam veći deo tih automobila koji su ga pratili, ove ostale pobijem bazukom… Dodjemo do suda, ja sav sretan, izlazi šef iz kombija - hvali me, kaže za ovo si zaslužio posebnu bagradu - izvadi pola miliona dolara i da mi. Ja kažem hej pa očekivao sam bar 2-3 milke kao što smo se dogovorili a on mi kaže da je takav život i sedne u auto i ode. I odjednom počne špica i kraj igre. Znači popizdeo sam - taman sam ušao u fazon i sad gotovo. Nema više. Nikad kraće. Nek se nose.