Zašto se od večeras ne kladim…
1. Odavno je prestalo da bude zabava, dok gledam utakmicu znoje mi se dlanovi, nerviram se, postajem lažno sujeveran, pomeram se sa mesta, ubedjujem sebe da je sve neka zavera, ne pratim igru kluba na koji sam igrao već razmišljam o nameštanju, mrzim klubove koje sam voleo, ne gledam fudbal zbog igre nego zbog matematike.
2. Postajem pohlepan : nije mi više dovoljno da odigram ono u šta verujem, dodajem utakmice u koje nisam siguran jer ću tako doći do više para ako pogodim, pratim sve moguće sajtove koji mi govore šta da igram umesto da igram ono što ja hoću, računam pre spavanja koliko bi mi para bilo dovoljno za neke životne radosti pa na osnovu toga pravim kombinacije….
3. Nekoliko puta za redom sam debelo promašio : da ne nabrajam sad sam sebi te greške koje su uostalom bile posledica svega nabrojanog pod 1 i pod 2. A šta bi bilo da sam uradio ono što sam prvo hteo, a da nisam uradio ono što sam na kraju uradio… A da li išta što se dešava na fudbalskom terenu zavisi od mene ?
4. Počinje da mi smeta. Sve više mislim o fudbalu, o rezultatima, pratim sve, znam dosta toga što normalan čovek ne bi smeo da dozvoli sebi da zna. Već u četvrtak razmišljam o suboti, u subotu o nedelji, u nedelju se pravi neka nova kombinacija… Kada je vreme utakmica obično nisam sposoban da se ozbiljno bavim bilo čim drugim, otkazujem obaveze zbog utakmica, pomeram sastanke, nerviraju me svi koji nisu u toj priči…
5. Postajem opsednut mogućnošću da sam JA taj koji će dokazati svim tim kladionicama, muljatorima i kvazi fudbalskim stručnjacima, da sam ja taj koji će im pomutiti slavu i lovu - da drugi koji redovno gube (ne znam nikoga ko je od kladjenja u ukupnom bilansu u plusu), dakle da su ti drugi budale i da oni ne znaju a da ja imam sistem i da će svi pričati o tome kako sam ja pobedio kladionice a drugi su gubili…
6. Razmišljam večeras posle intelektualnog debakla koji sam doživeo samo zato što sam bio pohlepan i glup : jebote, ko zna šta si sve mogao da uradiš - smisliš za svo to vreme koje si uložio u razmišljanje o tome da li će biti 1:0 ili 1:1 ili 0:2 ili ko ima žuti a ko crveni karton… Možda sam mogao da naučim francuski za ovih godinu dana.. Ili da ostavljajući svu tu lovu koju sam koristio za kladžu iskoristim za pravljenje prve internet televizije kod nas ? Ili da popijem i pojedem sve te pare zezajući se po gradu ? Nisam na sreću još uvek potrošio puno para na to ali živaca jesam. Sasvim dovoljno da se večeras odjavim.
7. Postoji naravno mnogo “pozitivnih” elemenata koji čoveka uvuku u priču ali o tome večeras nemam živaca da pišem. Možda za par meseci kada se potpuno oporavim.
