podrumska sapunica

Sedmi dan kako nam gase vodu na po 10-12 sati dnevno. Ustanem ujutru - nema. Sednem kao popišan, sipam iz neke flaše od koka kole malo vode u džezvu, odem do lavaboa, stavim flašu ispod miške i izvijam se na dole kako bi mi voda potekla na ruke. Zaperem se tako malo kao poslednji paćenik, operem šatro zube… Od kada nemamo vodu kenjam mnogo redje i manje nego ranije - ne smem, uzdržavam se. Tuširam se letnjebudvanskim stilom  : dve flaše hladne vode, sapun i udri.

Internet me kara već mesecima. Te ima signala, te nema, gasi se modem sam, resetuje se, pada napon, šljaka 10 minuta pa ne šljaka 10… Setim se u takvim trenucima telefonskog modema i onog zvuka kad se konektuješ na net i osetim neku setu - nostalgiju za tim vremenima. Tad je bar radilo kad je radilo - bilo sporo ok, al je radilo. A ovo sad, jebo lud zbunjenog.

Bio mi neki majsotr za struju nekoliko puta, kao sredjivao te neke instalacije… I rekao da je sad sve u redu. Medjutim nije prošlo tri dana upalim svetlo u hodniku - pljus - ode sijalica. Posle dva dana upalim lampu pored frižidera - pljus, puče. Zamislite ludaka koji ujutru kad ustane polako “iz zasede” pali svetlo i kada sijalica ne pukne već se svetlo upali, on zadovoljno vikne “jesss” i krene svojim putem…

O slici na tv-u neću da pričam, dovoljno je reći ne valja uopšte nijedan kanal i ne može da se namesti (povezali smo mali milion televizora na jedan kablovski priključak plus mi ne valjaju kablovi plus sam u podrumu plus sam morao da stavim i onaj razdelnik zbog interneta…)…

Ulica mi je cela raskopana - rade već godinu dana. Njihove bušilice u kombinaciji sa komšijinim bagerima (gradi kuću dve godine tačno pored moje glave) me bude svakog jutra tačno u 7. Novopečeni komšija (kontraverzni biznismen) srušio staru ogradu koja deli naše i njegovo dvorište - pravi novu (naravno 5 metara u visinu, svi smo gledali Skarfejsa), pa moj burazer već dva meseca ne može da pušta kera da se istrči po dvorištu.

I onda dodje keva jednog jutra iz prodavnice sva sretna i kaže : “Jao vidite šta smo dobili, promocija keksa u marketu, fenomenalna akcija - kupiš dve kutije keksa a oni ti onda za džabe daju još 5 keksova”. Meni odmah bilo sumnjivo, uzmem ja tu kesu sa keksom, pogledam a ono stvarno dve kutije keksa i pet kesa sa keksom na kojima piše besplatan primerak. Uzmem ja jedan da otvorim (na kesici piše keksulence), protresem prvo kesu da vidim jel ima nešto unutra i začujem zvuk tri komada keksa kako se odbijaju jedan od drugog. Ok, možda je u kesici bilo četiri ali više od pet komada nema šanse da je bilo. Otvorim ja keksulence (zamislite samo kombinaciju - slani keks sa medom ili slani keks sa kokosom), pojedem ta četiri slano slatka keksulenceta, kažem kevi da je odličan posao napravila i odem kod mene u podrum da se uzdržavam od kenjanja.

Kako te vi ?

Danas posle ručka nastavim neki stari fajl fudbal menadžera koji sam ostavio da tavori u samoći 10-ak dana. Provalim da je sve kako treba - vodim Liverpul, prvi sam na tabeli ubedljivo, nema povredjenih igrača, nastavim da igram - pobedjujem tekme jednu za drugom… Kvalifikovao se za ligu šampiona, vodim protiv Čelzija u gostima 0:3, ma sve fenomenalno. Tad, oko deset do četiri ulazi keva (ja naravno brzo spuštam prozor sa igricom ispod kojeg je kao neki projekat na kojem radim) i kaže : “Ej, baka je sad gledala na tv-u kažu da će u četiri da nam ugase struju do pola šest”. Pomislim tada kako je to već jedno šezdeset osmi put da je baka videla na rts-u da će da gase struju, od toga je 90% bila lažna uzbuna, šta se koji djavo uzbudjujem, baš me briga, u sred sam partije… A onda se opet setim da je preključe kada je nestajala struja (da, nestaje redovno i dalje - kao da je 99-a godina) moj kompjuter čudno reagovao i da je posle toga ispuštao neke nove dosad neispuštane zvuke, a da mi je tv u trenutku nestanka struje zamalo crkao (čulo se blago puf i od tad mu treba duže da se upali). To me prilično istripuje i odlučim da reagujem : odem na sajt edb-a, pogledam raspored isključenja i vidim stvarno - moja ulica od 16-17.30h. Isteram kevu uz izgovor da sam usred nevidjenog posla, stavim igru na najveću brzinu da bi se što pre završila utakmica i počnem da se molim boga struje da stignem pre gašenja da bih snimio partiju. Utakmica nikad duža, žuti kartoni, šanse, sudija produžio 5 minuta, povredio mi se Žerard… Završi se to nekako 1:3, stisnem brzo save, ugasim tv, ugasim svetla, ugasim komp i odem gore u gajbu (gde ima više svetla) da čitam novine. Sedim i čekam da nestane struja. Nervozan. Čitam a ne čita mi se. Napolju već pao mrak, tražim sveću da mogu da nastavim da čitam kad nestane struja. Četiri i deset, čitam na silu, upalio bih tv ali mi bedak da se odma ne ugasi (neću da malerišem). Pola pet. Odem kod burazera u sobu, on djuska plejstejšn - klima cepa do daske, sva svetla popaljena, muzika gruva, malo je reći iskusno opušteno i boli ga bulja za nestajanje struje fazon. Odsedim kod njega 10-ak minuta ljubomoran na njegovu ravnodušnost pa me i to smori i odem u kujnu da vidim šta ima za klopu. Istripujem se da mi se jede puding ali gde sad da počnem da kuvam - nestaće struja u sred kuvanja, zajebaće me… Popizdim. Pet sati. Razmišljam otprilike ; ok, mogu da zamislim situaciju - isključuju po redu ali kao i u svemu i tu kasne, dok neko to tamo pritisne, dok se seti… A možda su zaboravili na nas, šta ako su zaboravili da nas isključe danas ? Ma jok nema šansi, lepe stvari se Srbiji ne dešavaju slučajno (sve teže i namerno). U pola šest rešim da se ne nerviram i da ne razmišljam više o tome, odem dole kod mene i popalim sve. I evo me i dalje (sad je pola deset uveče), onlajn sam, radi tv, ima svetla ima svega… Nego mi je nešto dosadno.

Strongsvil Ohajo - Tajson u obraćanju svojim fanovima objašnjava da ne očekuju čudo od borbe kada ga uskoro ponovo budu gledali. Ali 40-godišnji bivši prvak sveta u teškoj kategoriji obećava dobru zabavu na njegovoj novoj turneji u Jangstaunu. Na konferenciji za novinare u Italijanskom restoranu Tajson je rekao da će njegova glavna borba u četiri runde biti sa prvakinjom sveta u teškoj kategoriji Anom Vulf. Vulf ima rekord od 21 pobede i jednom nerešenom borbom (15 nokautom). “Ona je tako prominentna i dominantna žena”, rekao je Tajson.

Kada su ga novinari pitali da li se šali da će boksovati protiv žene Tajson je rekao : “Vrlo sam ozbiljan”.

Ok, jasno je da čovek nije normalan ali da li je moguće da ne postoji niko u njegovom okruženju ko mu je rekao nešto u stilu - e nemoj, ma glupo je, pusti to…

Što je najgore gledao sam tu ribu kako boksuje - uopšte me ne bi čudilo da Taki još popije i batine. Riba je ista kao on pre 20 godina samo što joj u ličnoj karti pod pol piše ženski. A sinoć bio na sport klubu film o Tajsonovim nokautima - legendarno, neponovljivo, možda najbolji bokser svih vremena. I znam za podatak da je ukupno zaradio (svojih para) preko 300 miliona dolara koje je potrošio na bele tigrove (ima ih samo nekoliko u svetu) i tako te akcije i ubrzo bankrotirao

A evo i kratkog filma čisto da vidite kako udara ta protiv koje će da boksuje ludak :

Juče mi se opet uništio kablovski sistem tako da ponovo mogu da biram da li ću da gledam tv ili da imam internet - ne može u isto vreme. Stara poslovica kaže “Ko zna zašto je to dobro”, a ja već na neki način ubiram plodove te izreke - slušam radio i super je. Izgubio sam tu naviku da slušam radio a ume da bude mnogo interesantnije od prelistavanja jednih te istih mp3 lista sa pesmama koje sam već toliko puta slušao. Sa radijom je drugačije, nemam pojma koja je pesma sledeća, ne moram ništa da stiskam, sve neko drugi radi umesto mene - ja samo po potrebi treba da slušam i pomalo uživam.

Čelzi je na najjadniji način pobedio Werder. Sa svim mega giga zvezdama koje su se tukle ko će da šutira nepostojeće slobodnjake koje im je sudija svirao samo zato što igraju u klubu koji se zove Čelzi. Kladio sam se da će Čelzi da pobedi ali mi je opet bilo muka dok sam gledao tekmu. Dok je trajala utakmica kažem Peri : “Jebote, jel se sećaš kako smu im pljuvali stil igre prošle godine, a vidi ovo što sad igraju… Pa ono od prošle godine je bilo globtroterisanje za ovu jadnost.” Potpisujem da nemaju nikakve šanse da uzmu ligu šampinjona ni ove godine, a 99% ni englesku ligu.

Eh da, pohvalio bih vaterpolo priču… Igrače, trenere, savez i sve to što valjda ide (ne razumem se baš), ali ovoga puta i publiku. Filmsko finale, preokret, svi elementi koji su potrebni da jedno veliko finale u sportu bude interesantno. A na kraju publika aplaudira i Madjarima i Špancima. Čak i ako nije bilo spontano (a mislim da jeste), izgledalo je drugačije - zrelije. A samo dan ili dva pre toga ono fudbalsko ludilo sa Partizanom i OFK-om.
Sinoć sam oko 2 ujutru gledao Felinija na Pinku - Amarkord. Nikad ranije nisam gledao taj film a zamalo da ga i sinoć ne vidim. Bio u isto vreme na drugom neki dokumentarac o Franku i Španiji posle drugog svetskog, lomio se lomio i kao ajde film ću… Čini mi se da je film snimljen ranih sedamdesetih a opet fazon i priča i gluma i scene su mi bile mnogo modernije od 90% novih filmova. Znači Kusturica je malo je reći gledao Felinija i ok, dodao ribe koje lete….

Pojedoh kao svaki pravi slon pola pakovanja plazma keksa i jedno 15 gumenih bombona čudnog ljutkastog ukusa (ukrao bratu iz sobe te večeri) za vreme premijere Amarkorda. Jutros kada sam se probudio, još uvek pod utiskom filma, plazme i gumenih bombona pala mi je napamet ideja za tv emisiju - “Ima tu nešto” : traženje natprirodnog po Srbiji… Jedna kamera, voditelj sa malo smisla za humor i putovanje po selima u Srbiji… Razgovor sa meštanima, pitanja tipa da li su primetili nešto čudno u njihovom mestu/selu, ima li vampira, vanzemaljaca, plaćenika, veštica… Mislim da bi to kod nas u zemlji bilo i gledano a i da bi ljudi svašta pričali. Možda uskoro i razradim ovde priču…

I tako…

Vratili se sa plaže, ja igram GTA, poslo mi brat posle 4 dana šifru za oružje, Djole sedi na njegovom krevetu gleda tv… I samo odjednom skoči i počne da psuje i da udara rukama kroz vazduh. Ja ga pitam koji ti je a on kaže : ” U pizdu materinu, ujeo me jedan isti komarac 4 puta, poludeo sam masakrirao me je”. Što je najbolje Djole ga nije stigao - taj super komarac je uspeo da pobegne iz sobe kroz terasu (otišao da se hvali ortacima kako je neku budalu ujeo 4 puta - verovatno potencijalni rekord Herceg Novog što se uzastopnog ujedanja istog čoveka tiče).

Sutradan odemo na plažu i pričamo to nekim klincima crnogorcima koji tu rade a oni onda nama kažu kako su pre par dana gledali tuču gore u šumi iznad plaže - ogroman stršljen protiv ogromnog pauka sa debelim telom koji je ispleo onu veliku mrežu. Kažu klinci da je bila gotivna tuča, trajalo jedno 2-3 minuta - pauk pokušao da ga ubaci u mrežu a stršljen se nekako izvukao i zabo ga sa boka žaokom u debelo telo. Pauk ostao na mestu mrtav i pao iz mreže na pod a stršljen otšao dalje svojim putem.

Probudiš se ujutru, pogledaš na sat i pomisliš :

a) Koji sam se moj budio iz najlepšeg sna - taman sam sanjao kako mi Mira Kosovka previja rane a majka 9 Jugovića donosi grčag pun piva, miluje me po kosi i kaže mi “to lave, izdrži, ćeraj ih još !”
b) Tuš, sapun, kaladont, kafa

c) Nešto mi je sumnjiv ovaj dan danas, otkud ovo sunce ? Juče je bila kiša, ovo su neki lažni zraci sunca, moraću da proverim u Kremanskom proročanstvu danas da nije neki smak nekog sveta danas.

Ustaješ, pališ tv/radio.. slušaš vesti  :

a) Znao sam da nas ceo svet mrzi, ali ovoliko ! Mogu samo da nam ga popapaju jer svi putevi idu preko Srbije, zato nas i maltretiraju - zbog rudnika zlata i dijamanata i nafte koja izvire svuda po Srbijici.

b) Au al smo sjebani.

c) Ali čekaj, ako ja sad pustim ove vesti unazad i tri puta se okrenem oko svoje ose, čini mi se da postoji neko skriveno značenje u rečima.. Kao da se spominju neki Masoni i  Templari. Nisu to čista posla.

Zvoni telefon, javljaš se, traži nekog Bogdana :

a) To ime ti zazvuči malo strano ako ne i hrvatsko. Napušiš ga, zalupiš slušalicu i bude ti nekako milo oko srca.

b) Setiš se da komšija Bogdan koji živi preko puta već 20 godina ima isti broj telefona kao ti osim što je na kraju sedmica a ne osmica. To i kažeš tom što je zvao.

c) Ne javljaš se uopšte - nisi lud ! Ko bi normalan zvao u ovo doba - nisu tu čista posla sto posto.

Odeš do prodavnice da kupiš nešto za klopu :

a) Prilaziš polici sa fruktalovim sokovima, sačekaš malo da te niko ne gleda, okreneš se još jednom oko sebe, namestiš ruku preko face da se ne vidi i ljuljneš šlajmaru po tetrapaku da sve pljušti. Onda zadovoljno nastaviš da kupuješ domaće bato.

b) Vidiš dobili neki novi čips - deluje ti interesantno, jeftiniji od domaćeg. Uzmeš da probaš.

c) Prodavačica te gledala nekako čudno, a i zašto su plazma keks i noblica u istom rafu - zar to nisu dve različite vrste keksa, nešto tu ne štima, izgleda da svi nešto veliko muljaju i to ne stoji džabe tako - to sve neko tamo negde napolju unapred planira.

Nastaviće se….

Sinoć sam jedno 5-6 sati bez prestanka igrao fudbal na soniju. Burazer otišao na more, ja preneo soni dole kod mene i ponovo se zarazio fudbalom ko Kosta Čavoški fašizmom. Danas kad sam ustao (oko pola osam jutros me probudili najsrašniji zvuci mašina koje brundaju direkt u glavu - komšija preko puta zida kuću) vidim otekao mi palac na levoj ruci, ne osećam ga. Levom se na džojstiku pritiska gore dole levo desno - znači najviše se koristi levi palac. I ne samo što ga ne osećam, nešto se povećao, ko teniska ruka - duplo je veći od desnog palca. Tv mi je pojačan do daske non stop pošto ovi sa mašinama jebu majku  - trese mi se kuća, kao da sam u diskoteci već dve nedelje. Još popodne došao Pera i kao ajmo soni a ja ne smem da kažem da ne mogu zbog palca (od blama) pa kao ajde… Malo mi je falilo da obučem rukavice (radio sam i to ranije kad igram dugo pa mi se sjebe palac ali zimi). Može sad neko da misli da fudbal na soniju nije neki zahtevan sport ali uh… potrebno je biti u kondiciji i imati drveni palac. Nemam više živaca da gledam ove zamke klopke i te kao političke grand emisije a opet evo, to je upaljeno sad. Kako bih voleo da nas okupira neka Nemačka ili Engleska ili Francuska… i da kažu ti to ti to, nema više Šormaza, nema Albijanića, nema Aligrudića, nema Tome Nikolića… Daj bože da napravimo neko veće sranje uskoro (mada sumnjam - nismo više sposobni za velika sranja) pa da udju neke trupe i šutnu ove naše političare u dupe (kad već mi sami ne šutiramo).

evo jedne slike iz neke 2001. ili 2002. godine. Ruski kontigent vojske (Kejfor ili kako se god to zove) na Brezovici. Popilo se Ohridsko Jezero votke, pevale se kakaljinke i ljubilo se sve po tri puta u obraz. Bilo je i nekih riba vojnikinja u toj ex crvenoj armiji ali 99% odron. Zaglavilo se do rano ujutru, široko, zezanje, moglo je celo Kosovo da izgori ovi ne bi videli ništa. Posle nas neki lokalni baja (Srbin) vodio kao da nas provoza po “kraju” da nam pokaže kako mu niko ne sme ništa. Stali na neku pumpu on kaže “gledaj kako prozivam šiptare” i počne nešto sa njima na šiptarskom da priča i da pokazuje na nas. Oni se smeju, mi se pravimo da se smejemo. Onda ovaj “naš” krimi baja kaže : “Nema tu Srbin Albanac kad se obrće lova. Ja i ovi momci sa pumpe već dve godine imamo zajedničke poslove - sa njima bolje saradjujem nego sa našima, jel tako Fadilj ? ” I ptarši klima glavom. Da i još jedne rečenice sam se upravo setio, jedan drugi baja u nekom kafiću u Leposaviću. Pitam ga ja radi reda kako je, kako se živi… A on me gleda, smeje se i kaže : “Ma, samo da nam ovaj Kejfor ostane još desetak godina, nikad bolje kombinacije nismo pravili nego sa njima”. Naravno ti koje smo mi sretali su pretežno bili neki bogatiji, a sirotinja je svuda sirotinja (tamo još veća nego ovde).

Radio sam danas neku šljaku za dve klinke (buduće zvezde naše estrade), poslao ih jedan moj stari kolega kao u fazonu ja znam kako njima treba da se odšljaka pesma blabla… A njih dve kao da su na spidu - vriska treska, čuju se kad ulaze u moj kraj otprilike. A kad dodju kod mene imam utisak ko da mi je u gajbu ušlo celo osmo dva. I nebitno sad to sve, sedim ja i kao ovoj jednoj nešto objašnjavam oko pesme, već smo se sve dogovorili, one kreću kući, ova druga otišla do wc-a. I u tom trenutku neko kuca na vrata. Ulazi ćale (prvi put ih vidi) i onako polutiho  - vidi mu se samo glava - viri prema sobi iz hodnika i kaže : Ja se izvinjavam, ako ste možda vi sa ovim belim automobilom, malopre sam gledao, zamalo da ga jedan kamion nije zakačio - nešto mi se čini da nije baš najbolje parkiran, udariće ga neko pa ako možete samo malo da ga pomerite. A na to će ova iz wc-a (čula ćaleta, dere se) : Evo evo ja završavam, u redu je, idemo mi ionako sad. A ova što sedi pored mene u sobi kaže mom ćaletu : Evo, samo ona da šora.

Sedim, nema fudbala (a i da ima za mene nema jer sam sve tikete pao), dosadno, bauljam po internetu ni sam ne znam šta tražim… I uopšte ne znam kako mi napamet padne onaj Ramović što je imao agenciju za proroke. Kod njega u agenciji je (početak devedesetih) radio i čuveni Ljubiša Trgovčević (ne, nije čumetov burazer) koji je vrteo onaj prsten i viko’ “javlja mi se” i “jel me čujete”. Sećam se da je jednom jednu ženu terao live preko tv-a da ide u dvorište i da počne da kopa rupu jer on zna da je tu zakopano neko blago…Drugoj je rekao da će joj majka umreti za tri meseca… Ma zajebancija opšta, uzeli nevidjene repa. Ukucam ja Ljubiša Trgovčević u google i ops - njegovo proročanstvo iz 2000-e godine kakva će nam biti 2001. godina. Jao, unapred sam počeo da se smejem a onda počnem da čitam to i…. Ma moram da prenesem, ne vredi. Dakle evo proročanstva za 2001. :

Jugoslavija je na samrti! U aprilu, najkasnije maju otcepiće se Crna Gora. Neće biti otvorenih, ratnih sukoba između dve republike, ali biće opasnih ekscesa na pretek. Sve to počinje sad sa svađom oko crkve u Crnoj Gori… Zapravo, tek posle odvajanja Crne Gore tamo će doći do velikih sukoba među Crnogorcima. Jao onome ko se tamo i tada bude deklarisao kao pravoslavni Srbin! Javlja mi se da će u toku ove godine doći i do sukoba u Sandžaku, negde kod Tutina, a tenzije će se javiti i u Vojvodini…

Javljaju mi se i hapšenja čelnika Miloševićevog režima, ali po principu “toplo-hladno”.
Neki će biti uhapšeni, a neki će se provući jeftino. Biće i velikih pritisaka od Haškog tribunala koji će uporno tražiti izručenje optuženih za ratne zločine - pojašnjava Trgovčević. Proleće će, tvrdi, biti presudno i za Slobodana Miloševića. Tada će bivši predsednik “definitivno završiti”, ali ipak neće biti isporučen Haškom tribunalu. 

Jel ima neko njegovu sliku ? O Bože.