podrumska sapunica

Danas gledam vesti i kad su počeli da nabrajaju ubistva u poslednjih 6 meseci po gradu… Isto ko pre, krimosi počeli da se rokaju samo tako. Goga Sekulić gostuje u Piramidi na Pinku i kaže : “Šta Mladić, mi da im ga damo, oni nama ionako ne bi dali prosperitet, bolje ovako da ga čuvamo..”… Ne mogu da verujem da sam citirao Gogu Sekulić. Sinoć bila gost kod Timofejeva pa sam valjda pod utiskom činjenice da je Goga Sekulić svuda. Nacionalno frekventna.

Mikiju Pčelaru ponudili 50 soma da snimi reklamu. Evo citata iz večerašnjeg Blica :

” Miki može trenutno biti jako zanimljiv za reklamu proizvoda, a najbolja stvar je što je njegova ciljna grupa cela populacija - kaže za „Blic“ lovac na talente Gane Pecikoza, dodajući da je sve što pčelaru iz Kupinova u ovom trenutku treba jeste dobar menadžer.

Inače, Gane Pecikoza je poznat po svom životnom sloganu : “Dje je lova tu sam ja”

A evo šta Miki Pčelar poručuje preko sajta njegovog prijatelja iz Novog Sada : OSTAVITE ME MOLIM VAS NA MIRU JA SAMO ŽELIM DA ŽIVIM KAO NEKAD I DA MI SE VRATI STARI ŽIVOT.ŽENE NE MOJTE ME SADA ZVATI, ZOVITE ME KADA SE NE BUDE O MENI PRIČALO I KADA SVE OVO PROĐE
E Miroslave Miroslave, nisi svestan u šta si upao
PS : Znaš kad ću da glasam za taj novi ustav…. Kad osim Goge Sekulić i Pedje D Boya budu konsultovali i delfina Flipera… Ili šta znam, još čekam da vidim kakvo mišljenje ima Šako Polumenta…

Juče posle dnevnika u pola sedam na b92 bilo mi je nevidjeno dosadno, tv program se raspao, košava hepi kolo vode sa gistro kvizovima, fudbala malo i ja uzmem i okrenem Djoleta da odemo na taj Beer Fest. Nisam nikad bio na tome, nisam nikad bio ni na Exitu, svi koji me znaju znaju da u poslednjih nekoliko godina izlazim dvaput godišnje - zimski i letnji izlazak (letnji sam već bio potrošio na more ali kao ajde da uložim kviska) ali me ovo mamilo da vidim, svi pričaju - jeftino pivo, gotivno blabla i kao ajde…

I do jaja ! Dolazimo nas troje (bio i Cole) do Kališa a ono ljudi koliko hoćeš, veseli mladi, matori, polupijani… A pogled na dole kad smo se spuštali nevidjen - svetli sve, stvarno festivalski fazon sa sve onim luna park spravicama - hiljade ljudi dole skaču, reka, … Ma kao da smo posle prolaska kroz ulicu Straha Bana ušli u neki drugi lepši grad - u drugu državu. Svirali oni naši škoti - kelti, svako mi je pivo leglo uz muziku kao da je pravljeno za tu priliku. Posle naleteli na neko društvo, Djole izvadio vip propusnicu (uvek ima te neke prevare) pa smo pivi Kalsberg za dž i jeli neko predjelo. Da mi toga nije bilo umro bi pošto nisam jeo pre toga - popio boga oca na prazan stomak. Onda smo otišli na neki drugi šank da džuskamo, mislim da je Efes bio ili tako nešto. Tamo spazih par dobrih komada - verovatno domaća proizvodnja ali ne bg - jedna crna visoka, druga smedja lažna Šakira i nešto se kikoću kad pogledam prema njima (kad se kikoću ponekad mi i uspe). I taman tu nešto oko njih kad evo ga Djoletov kum da nas upozna sa nekim brazilcima. Ja ga pitam šta radiš bre, šta će ti ovi brazilci a on kaže : “brate, sledeće godine da se letuje u Riju”, ovaj jedan je sin ambasadora… I udjem ja u priču sa ta dva brazilca, znaju engleski - kunu se u bg, pričaju da su bili svuda ali ovo nema nigde blabla.. Ja krenem da hvalim Brazil a oni me gledaju zgranuto i kao “Ma jesi lud, pa da smo sad ovako u Brazilu u nekom zezanju sad bi prišla dvojica da nas opljačkaju a treći bi nas upuco’ čisto onako da bi sutra imao šta da priča ortacima”.

Taj drugi brazilac je kao neki novinar (klinac) koji piše tekst o razlikama izmedju srpskog i brazilskog hip hopa - ludilo totalno. Onda me je molio da mu ja malo pričam šta kako kod nas sa hip hopom a meni se pričalo o fudbalu pa sam im se hvalio kako sam u igrici football manager uvek kupovao malog Robinha (čudo od deteta iz Santosa) još mnogo pre nego što je bio popularan. Oni su mi rekli da je Robinho u klasi sa Peleom ali ga ljudi još ne cene zato što je mali i mršav. Onda su me pitali zašto Rambo Petković ne igra za našu reprezentaciju, rekli su mi da naši selektori nisu normalni što ga ne pozivaju jer je baja heroj u Brazilu - jedan od najjačih igrača i pitali su me jesam ga gledao kako igra… Predjosmo tada sa fudbala na politiku, već me je bilo uhvatilo pivo i glad i nešto sam im srao jedno pola čuke, smorio se i kukao da mi se ide gajbi. Na kraju kao šlag na tortu pohovani pileći file kod Lokija (nisam ga jeo sto godina), još uvek solidan ali ne toliko dobar kao nekad. Danas kad sam ustao me uopšte nije bolela glava. Aj živeli !

Pre neki dan bilo nevidjeno nevreme, padale teniske loptice grada po HN-u. Mi se sakrili u neki kafić a kad smo došli na gajbu Djole uzme i ugasi bojler i tv (da nam ne udari grom u bojler valjda..) tako da smo žrtvovali toplu vodu zarad Djoletove želje da ga ne udari grom u mobilni telefon koji iz ruke ne ispušta 24 sata dnevno.

Te večeri smo nekako nabasali na klub koji se zove Tondo (meštani ga zovu Stondo). Sreli smo nekog ortaka iz Beograda, Djole ode po piće, kaže konobaru “Dva piva i lozu”, a konobar kaže : ” Koga ? ” U Stondu 300 frajera i jedno 4 ipo ribe, svi nekako čudno iskrivljeni ali i veseli. Taman kad smo hteli da pobegnemo odatle čujemo neko vrišti kad ono konobar iz jednog kafića kod Škvera gde smo stalno pili kafu ujutru. Prozvali smo ga Spajdermen pošto radi 10 sati dnevno fin i kulturan sa sve “dobro jutro, šta želite” i te fore a onda se noću transformiše u najludjeg lika u HN-u i do ujutru vileni iskrivljen po diskotekama. Onda smo ostali da ispoštujemo Spajdermena (Spajdermen se inače zove Blagoje i sutradan nam je dao da slikamo ovu lutku njega u neprirodnoj veličini).  Sutradan smo otišli u Sport Kafe (ima i u HN-u) i konobar “da nam učini” stavi nas za sto sa neke tri ribe (videli ih veče pre toga kako piju neki koktel u celoj Dinji). Njih tri prekinute, mi da ispadnemo šmekeri kao “šta ćete da pijete”, a one piju neke šotove i koktele sve po tri komada odjednom se donose (valjda to tako treba ne znam). Te večeri potrošili smo sve što smo poneli u grad plus sutrašnji ručak, karte za brodić i aerodromske takse. Jedna od njih (najrazvaljenija) kaže : “Ajde bre da se zezamo, sad nas vidite i ko zna kad.”

Danas kada smo minibusom išli na aerodrom ispred nas na sedištu slatka devojka tako oko 20-22 godine, zelene oči, tužan pogled, lepo izlakirani nokti - drži mobilni telefon,stavila sluške (sluša muziku valjda). U jednom trenutku izvadi iz torbice neki papir, i ja i Djole smo otprilike videli da je to bio odštampan mail poslat preko Yahoo-a (njihov znak na početku pisma). Nismo videli ni ko piše ni šta, samo smo videli kako joj se suze slivaju niz obraze dok čita. Onda ona lepo i polako presavije to pismo na pola, pa još na pola i počne da ga cepa. Cepala je pismo dugo - ravnomerno, do najsitnijih kockica i onda je uredno složene papiriće ubacila u malu pregradu torbice. Kasnije smo na aerodromu pili kafu i raspravljali o tome šta bi mogla biti sadržina tog pisma.

Kada smo otišli da kupimo aerodromske takse ispred nas su stajale dve beogradjanke - visoke plave, firmirane. Firmiranija pridje šalteru i kaže : “Dve takse”, ova sa šaltera joj kaže “16 evra” a firmirana će njoj : “Ali za biznis klasu !”. Ova sa šaltera joj onda objasni da je ista cena za sve klase kada je aerodromska taksa u pitanju.

Dok smo sletali na beogradski aerodrom dugo smo leteli u nekom polusivom oblaku. Konačno se avion probio - op, ispred nas Ada Ciganlija, sve sivo, hladno, oblaci svuda oko nas. Stjuardesa počne neku priču blablabla.. u Beogradu je trenutna temperatura 16 stepeni celzijusa.

Malopre dobijem jedan heineken na poklon. Inače cepam ova domaća piva, jebiga jeftinije je i kupiš onu jednu veliku flašu i dosta. Ali ovako mi se s vremena na vreme desi da presečem sa nekim dobrim pivom i konstantno se zgražavam koja je razlika. Heineken = pitko, lagano, gotivan ukus, polako omamljuje, prosto ti žao da ga popiješ, sve bi hteo da ti duže traje,inspiriše kojekakvo lupetanje, pozitivno utiče na psihu…. Ne boli glava, ne boli želudac sutradan, tera te da više puta ideš u wc, dobro miriše, lepa flaša, ni prejak ni preslab ukus, kad sipaš bude pena taman onako jedna šestina čaše, ne usmrdi prostoriju kad duže stoji u čaši, ne reklamira se sa kume brate sine baki ovo ono, nema šatro nagradna igra da se tripuješ sa skupljanjem čepova….

Ranije, kada sam imao više love nego danas pio sam samo to pivo. Eto plana za budućnost. Još para za još malog zelenog. Jeste da je jedno triput skuplji od ovih kumova i bakija al isplati se i mentalno a i fizički.