podrumska sapunica

Ili sam ja potpuno poludeo, ili sam u medjuvremenu toliko omatorio da sam usput, ne primećujući postao jedan od onih deda sa balkona u Mapet Šou. Znate onu dvojicu što samo sede na balkonu (na najvišoj nadmorskoj visini emisije) i pljuju po svemu do čega mogu da dobace. Evo nas na pragu 2007. godine, još malo pa smo u Odiseji u Svemiru 2010, a ovih dana naslovi u novinama izgledaju otprilike ovako :

Država opet Miloševićima poklanja vilu.

Već tri nedelje se na jednoj televiziji prikazuje dokumentarno istraživačka serija sa svim činjenicama o tome šta je taj čovek sa svojim vojskama, policijama, paravojnim, db… strukturama 10 godina radio u ovoj zemlji i onda ovakav naslov. Šta je sledeće ? Država promenila naziv ulice Alekse Nenadovića u ulica Vladimira Milisavljevića Budale. Zvuči smešno ? Ironično ? Pa ne vidim razlog. Čak mislim da je ovo što su stvarno uradili gore od ovog mog bolesnog poredjenja. I ništa…

DSS, DS i SRS ekpresno završili dogovore oko novog Ustava.

Sve su se super dogovorili i smislili. Da ubace u Ustav priču kako je Kosovo neotkidivi deo naše teritorije, na taj način je sve rešeno. By the way, mogli su onda da stave i Republiku Srpsku, i Srpsku Krajinu, i Crnu Goru… Što to nisu uradili sa Crnom Gorom ? Ili recimo Mongolija je neotudjivi deo naše teritorije. Stave to lepo u novi Ustav i puj pike - važi. Ko se drzne da kaže da nije tako Koštunica and company samo izvade ustav iz džepa i kažu : “Mrššššš !”. A šta će ustvari biti prava posledica te genijalne zamisli sa sve referendumom (za koji uzgred budi rečeno mislim da će da im uspe jer ovde uvek takve genijalnosti imaju najviše pristalica) : recimo da će takva stavka biti u našem Ustavu. Posle nekog vremena Kosovo će dobiti nezavisnost. Onda će ga u ekspresnom roku priznati Ujedinjene Nacije, pa Amerika, pa…. svi… I šta onda ? Pa onda će uslov da Srbija nastavi pregovore o ulasku u bilo šta što ima veze sa slovom E morati da uradi istu stvar (da prizna Kosovo). Ionako smo već u nekom stanju 93.e, 94.e godine. Zamislite gde ćemo tada biti. Igre bez granica, što bi Miki Pčelar rekao - klasično Cirkuzanje.

Pa kaže : TREĆE OPŠTINSKO TUŽILAŠTVO NAJAVILO MERE POVODOM AFERE POSTER U GLASU JAVNOSTI

Ej, afera Poster Jel pre toga ono beše bila afera Kofer ? Pa bila afera Kurir pre neki dan (Ivana Dulić Marković). Pa afera Pancir

Ljudi, jel se još nekom čini da se neko debelo sprda sa nama ? Ako se za dva meseca ne otvori nova afera Djevrek ili afera Nilski Konj evo tu me secite !

Živi bili pa videli….

Ok, da se nije desilo to što se desilo sa današnjim vestima i utiskom nedelje i svim tim boleštinama verovatno ne bih ni imao potrebu da bilo šta kenjam o “Srpskom Vudstoku”. Ali eto obratio nam se Predsednik Vlade, euforija raste, Velja kao pravi domaćin verovatno večeras u jednoj ruci drži kamu i ubada neku njusvi na ražnju a u drugoj drži novčanicu od soma jura koju će uskoro zalepiti na čelo nekom radosnom ganciju sa trubom (ne mislim ništa ružno kad kažem ganci - naprotiv - izujte volove iz cipela - sve im pare uzmite majstori, ovo je vaših par dana !)

Evo šta nam je gospodin Koštunica danas poručio preko sredstava informisanja (drao se, pretio pogledom, podsećao me svakom svojom grimasom na Gazimestan, Vukovar, Dubrovnik, Dedinje, Air MAX četvorku, splav Ambis…) :

Koštunica je rekao da je Guča, prestonica trube, danas drugi po veličini grad u Srbiji i da je truba postala naš nacionalni brend, vrednost sa kojom možemo u svet.

‘Oni koji ne mogu da razumeju i da vole Guču, ne mogu ni da razumeju Srbiju’, poručio je Koštunica i navodeći reči akademika Matije Bećkovića, kazao da ‘ako ćemo u Evropsku uniju bez svojih melodija i boja onda ne bi znali ko smo’.

E pa nek ga da izvinete gospodin pljuga : ja ne razumem Guču, ja to ne volim. Ali mislim da razumem Srbiju. Odakle mu pravo da mene i ostale koji to ne kapiramo napušava ? Pa nema ga, ali može mu se. Predizborno je vreme, udri, rokaj šuške u trubu, zamagljuj činjenicu da je specijalni sud praktično rasformiran, pljuj metar dana po Ahtisariju - napujdaj narod, daj im red trube red dizanja tegova pred ogledalom… Jadnost.

Jel nacionalni identitet mora da se poistoveti sa trubom iz sve snage u uvo, znojem i lojem ? Jel nam je to najbolje čime se možemo pohvaliti ? Ko će jače da prdne ove godine ? Sram vas bre bilo ! Ko yebe EKV, Ljubu Tadića, Pekića, Andrića… Ma to su sve incidenti, ajmo svi kome više smrdi ispod miške - to je naš fazon - tu smo mi jaki !
I sve one priče koje iz godine u godinu slušamo : ma ja slušam normalnu muziku ali nema pravog slavlja bez narodne muzike… Šta je to ? Koga bre lažu ? Pa jel smo svi mi to programirani da nam se diže samo uz trubu u uvo ? Celog života sam se pravio da mi je podnošljivo na takvim skupovima/mestima/svadbama/rodjendanima… Nikad mi nije bilo dobro. Ni meni ni nekim drugim ljudima koje poznajem. Uvek smo morali da se prilagodimo trubi, da se smejemo, da klimamo glavom. U suprotnom nisi bio deo društva. Ne pogadja te u srce kada krene kolce ili kada se široko udari po jagnjetini ? Pa ti si onda izdajnik - deo neke zavere…

Sećam se jedne svadbe, najbolji ortak mog burazera… I nije se još ni stiglo do svadbe - pred opštinom orkestar čeka, vreba… Provale mene (sa tv-a valjda) i zalete se sa sve trubama. I pravac u glavu - jedna truba na 50 kvadratnih centimetara.. Svi se okolo smeju kao super zezanje a ja pokušavam da se smejem a loše, baš loše. I tad pomislim pa jebote jel ta svadba mora da bude kao vojska ? Jel to nešto što moraš jednog dana kao zatvor da prebrodiš ? Tu dreku paniku, Guču…

Ma jebala vas bre Guča !