podrumska sapunica

Negde na pola puta izmedju filma na pinku i kreveta počnu zvuci. Muzika se čuje sve jače… Ovaj moj kraj je inače poznat po tome što imamo dve prodavnice i jednu poslastičarnicu - otkud ovde ozvučenje i dobra zikama u 1 noću ? Utišam tv, načuljim uši. Ma da, sad se baš provaljuje, Duran Duran obrada one stare rap stvari White Lines. Ne mogu da izdržim, oblačim neke papuče i idem kao da prospem djubre napolje. Kako sam izašao na ulicu haos. Gore prema šumi na desetine taksija, staju, ljudi izlaze, plaćaju, žurka neka ozbiljna… Da nije zvezdarski egzit ? Ne znam. Odlazim namerno ka suprotnom kontejneru (onaj što je bliži zvuku muzike), neke dve ribe parkiraju pežoa, vidi se da nisu zalutale - znaju gde idu. Utrčavam u kuću da zovem Djoleta. Ide mi se gore. Zvoni. Alo slone, ovde na Zvezdari neka žurka. Hehehehe budalo, šta si pio ? Majke mi, jel čuješ muziku ? Čujem ga kako se smeje i priča nekim ljudima kako sam poludeo i kako se tripujem da ima neki egzit na Zvezdari. Ma dobro koji sam te moj zvao, spustim slušalicu i krenem gore. Aj.

Danas sam išao do grada da kupim kartu za remo. U Montenegro Airlines-u pao sistem kompjutorski (sedi pet riba, četiri “onako” jedna solid), klima podešena na 20 stepeni (napolju 37 ipo otprilike). Znači još jedan od recepata za šlog u najavi (pogledati Kufalov na LažnomPuljolu).

Pošto crnogorke bez sistema nisu mogle mnogo da pomognu odemo (ja i moj drugar bivši slavni) do kafića na Dorćolu gde nas sačekaše neki ortaci koje nisam video milion godina. Popijemo piće, slučaj sa crnogorkama i kartama prebacim na slavnog i uzmem taksi. E da, fora za taksi je ta što je bivši slavni mobilnim poslao poruku na neki broj i posle par sekundi mu je stigla poruka - taj i taj taksi dolazi tu i tu za dva minuta. Osetio sam se ko’ posran što sam tehnološki zaostao (ovi svi ortaci plus imali mobilne sa nekim zracima - jedan drugom sve vreme prebacivali muziku/spotove/zezalice u mobilni na daljinu bez kabla).

Taksista srednjih godina u nekom Opelu onako prilično očuvanom - sve na vi se obraća, kao da sam u Francuskoj. I kaže on : “Ja se izvinjavam, jel vam ne smeta što su prozori svi otvoreni, ako vam duva samo recite”. A napolju rekoh već jedno 37 ipo. Ja se nasmejem i kažem mu da bismo pomrli kad bi zatvorili još i prozore na šta on kaže da eto ima raznih ljudi, zvocaju mu nerviraju ga.. I onda se otvori i počne priču kako je juče u Kuriru pročitao da ovi naši lažu za vremensku prognozu, da nema 35 napolju nego 45, da radikali neće namerno da dodju na vlast, da ga najviše nervira Dinkić jer je prevarant. Razočarao se u Koštunicu - delovao mu je ranije nekako kao čovek od reči… Ja onda malo okrenem priču na to kako nije kriv ni Dinkić ni Koštunica ni radikali, da smo mi krivi što glasamo za to i onda ih odma sutradan svi pljujemo (sa pravom). On se složi samnom i još doda da smo najveća stoka i da smo sve najgore sa zapada pokupili i da amerikanci počnu sutra da nose tegle na glavi i skije umesto cipela da bismo sutra svi mi to isto radili.

Onda stigosmo do moje gajbe a on se seti, i vrati onu boju i onaj ton glasa sa početka priče (kulturan), kaže mi : “Hvala vam puno gospodine, želim vam sve najbolje”, i ode dalje…

pre neki dan kod mene na gajbi (došla da čuje neku pesmu i tekst što sam pravio za nju - bila na evropskoj turneji..) i kaže ona meni : ” Hey, you’re making a great coffey, I like that strog black coffey - a little bit of sugar, a little bit of cream ” … a ja je gledam, gledam, mislim se dal prvo da odem u wc da je ispoštujem ili da joj odgovorim, gledam je još par sekundi čisto da je se setim kad se vratim iz klonje pa se predomislim i kažem joj : ” My whole body is like that ” (takav sam po celom telu). Ona me pogleda kao da nije razumela (a jeste), nasmeje se čisto da smisli nešto dok se smeje i kaže mi : ” Ok, since I’m in Europe and I’m lonely, I’ll give you a chance “, i počne da skida neku polumajicu - belu sa crvenim slovima. Napadnem je iste sekunde…

Gledam danas utakmicu Holandija Obala Slonovače i sve vreme pokušavam da se setim zašto me Obala Slonovače asocira na detinjstvo. I pred kraj tekme se setim da je ćale kad smo bili klinci stalno imao uzrečice tipa  : “Vidi ga ovaj, igra fudbal ko’ da je iz Obale Slonovače”, ili “Ovaj bi mogo’ da se bavi tenisom i to možda u Obali Slonovače”, ili  “Ako ne budeš bio odličan na kraju godine poslaću te da nastaviš školovanje u Obalu Slonovače” ….. Imali smo brat i ja još kao vrlo mali predstavu o toj Obali Slonovače kao o nekom mestu gde žive neka plemena koja se jedu između sebe na nekoj obali i jašu slonove. Slika je naravno bila potpuno pogrešna ali ćaletova asocijacija u to vreme (80.ih godina) i nije da nije bila na mestu. Poenta je verovatno bila u tome da se eto mi koji živimo u jednoj normalnoj Evropskoj zemlji, sa dobrim platama, pasošima koji važe za putovanja po celom svetu bez viza, solidnim standardom itd, dakle da se mi nalazimo u fazi u kojoj komotno možemo da se podsmevamo nekim tamo zemljama i nekim tamo problemima. Ne znam, čini mi se da bi nas danas ako ni u čemu drugom a ono barem u fudbalu ovi Obalo Slonovčani izgazili (saznaćemo i to veoma brzo).

A onda se o istom trošku setih viceva o Albanskoj Podmornici iz tog nekog istog perioda i počeh da se smejem naglas. Bila fora nešto u stilu “E, jel znaš šta je ovo i uzmeš i počneš da praviš rukom kao talase gore dole”. Onda ti taj koji sluša kaže ne znam a ti kažeš “To je Albanska Podmornica”. A onda ga pitaš “A zašto Albanska podmornica ide tako gore dole”,  on kaže ne znam  a ti onda kažeš “Pa izranja da uzme vazduh”. A onda juče slušam kako je Albanija postala zvanični kandidat za ulazak u Evropsku Uniju i potpisala sve te moguće ugovore i sporazume o pridruživanju…. Da i pre par meseci bio neki prilog na RTSu iz Tirane i gledam ne mogu da verujem, sve zgrade u raznim bojama, ljudi super obučeni na ulicama, vidi se da se napredovalo ali ono baš.

To detinjstvo ume da bude baš džukela pa da ti se tako ponekad vrati i podseti te na razne gotivne stvari. Onda sam se setio da me je Bobi Crnogorac u sedmom razredu zvao Čehoslovak. Meni je to bilo simpatično mada je njegova namera bila verovatno da me zajebe. Nosio sam tada neke karirane košulje i imao par dukserica sa kragnom pa ga je to sigurno asociralo plus sam umeo da imitiram da govorim strane jezike a najbolje je zvučalo kada sam “govorio” mađarski pa mu je to sve u paketu bilo dovoljno da kaže “E de si Čehoslovak” Ne trebam da objašnjavam gde smo u tom trenutku bili ja i Bobi Crnogorac, kako smo se oblačili, putovali, šta smo jeli a kako su živeli naši vršnjaci u Čehoslovačkoj.

Par vesti dana :

Šta se dešava ? Ne razumem, koja je godina sad, 1945-a ? Četrdeset osma ? Devedeseta ? Gde su reakcije ljudi, alo ? Prate, snimaju, beleže, ponovo radi bioskop (dosije). I šta, bila ta vest danas i… pa ništa naravno, red grand parade, red zamke klopke i na spavanje. Jadnost.

Ministar policije rekao nešto u stilu kako je ovaj Vukojević inače ZAŠTIĆENI SVEDOK DRŽAVE SRBIJE odbio policijsko obezbeđenje i eto…Ubili ga i ništa. Sam je kriv, to je i inače sukob jedne iste bande, ništa strašno.

A sad zamislite situaciju da je baji koji je svedočio protiv Al Kaponea država rekla : ej, oćeš ti damo neko obezbeđenje a on rekao ma jok koji će mi. I oni rekli ma da super, koj ćeš nam moj, uopšte nisi bitan, što se nas tiče optužnica protiv Kaponea je na staklenim nogama.. I otišli na burek. Ma jaoj. Još je taj Vukojević svedočio o tome da su sadašnji šef državne bezbednosti i još neki ljudi bliski ljubitelju sova i mačaka direktno zračili (narodski izraz za valjali lažne informacije) Zemunce da im se uskoro sprema Hag, tojest dolivali ulje na vatru kako bi ih još više istripovali da urade ono što su namerili. I ubili “zaštićenog” svedoka. Kakva koincidencija ?

I opet ništa. Osim b92-jke i eventualno vremena niko živi se time niti bavi niti će se baviti. Zamka klopka, grand parada. Tako sam sam sebi bio jadan posle svega toga. Jebem mu mater, svašta nam se u ovoj zemlji izdešavalo ali kad posle svega čujem za ovakve akcije i pritom znam da se ništa drastično neće promeniti u bliskoj budućnosti, da će vesti biti iste ili gore, da će razni retardi ovako polako da mrcvare budućnost… Stvarno mi je muka više majke mi. A i već vidim sebe stoku kako polako zaboravljam na svo ovo za samo tri dana i počinjem da pravim tikete za svetsko u fudbalu. I tako dok sranje ne pozvoni na vrata.

Ne znam dal je kod drugih ljudi slicna situacija ali su meni takve stvari pocele redovno da se desavaju. Znas ono kad sedis i nigde nista. Nigde niko, samo se tv cuje a tebi dosadno, procitao si novine, pregledao mailove, presurfovao sve sto si hteo, bazas po netu onako bez-idejno… Cekas da se neko javi, pojavi, pa opet pregledas mailove pa se setis da imas i cetvrtu email adresu pa odes da pogledas da mozda tamo nesto nije stiglo…

Muka ziva, smaracina samo takva. I onda samo odjednom u razmaku od nekih desetak sekundi sve pocne da se gomila : prvo blicanje na icq-u, ja odusevljen - super, evo ga neko. Taman da odgovorim ono blica opet - evo ga jos neko. Pocnem da kuckam odgovore u oba prozorcica neko kuca na vrata. Stize baka donosi mi telefon - trazi me neko. Javljam se na telefon, drzim slusalicu ramenom na uvetu i nastavljam da kuckam sa ovima sa icq-a. Baka mi prica dozivljaje iz II svetskog. Nesto mi lupa u plafon. Znam, burazer lupanjem pita dal sam jeo da idemo gore zajedno da klopamo. Ovi sa icq-a sve brze pisu i sve im se vise kucka. Baka vice : e, zagorece ti kafa… E tada mi se obicno prikenja ali najozbiljnije. I to odjednom iz cistog mira mi se bas bas ide u wc.

Sve se obicno zavrsi tako sto ni ne zakuvam kafu - samo prospem vodu, zavrsim razgovore sa ovima sa icq-a na pola, Baka se naljuti jer misli da eto ja namerno ne zelim da je saslusam i da jos jednom saznam da je ova kuca pored nase pre rata bila nasa i da je ona preko puta bila bakalnica mog pradede u kojoj se moja keva igrala i da je ona (baka) isla peske u skolu odavde sa Zvezdare u grad…

Uletim u wc i tacka !

I tako stalno s vremena na vreme.

Dragi psiholoze, zasto je to tako ?