Јермак и Зулејка

Кад смо били клинци, уствари одмах сам слагао, до скоро нас је ћале цимао да за ускрс идемо у цркву. Мене та ускршња религозност и није испуњавала неком нарочитом радошћу, мада ми је због Јешуе драго. Да се однекуд арханђел Гаврило појави код нас капирам да би рекао пусти децу, стрина им је спремила цицвару, немој да их смараш, ти ако хоћеш иди принеси жртве паљенице.. Ал’ Гавра је и сам био заузет око припрема за дочек младенца, а ми невесели у две туре колима у цркву. Ја искусно пустим да више нема места, одрадим Дуца и лимастог на фору, останем у другој екипи са теткама.. У храму божијем разног света, и шта да вам више причам, одстојао сам ја то некако, али највише сам био са Христом кад смо Михајло и ја једном запалили, овај мој баксуз нас је нашао да лежимо у каналу поред цркве и лижемо, боже ме прости, сладолед.

Иване, пост ти твој, шта учини крштену човеку.. Ноћас су ме походили Меми. Поган нека, лупешког изгледа. Ја се испрва препадох и онако сметен понудих им да седну. Не, веле, није њима до седења, они су ради разјашњења дошли. И стадоше се они са мном објашњавати, указиваше ми на нека њихова становишта и расправа поприми врло непријатан тон, један чак захтеваше моје изјашњење. Таман кад то мени већ дозлогрди, однекуд бану г. Фухс. Он одмах заподену кавгу с’ њима, избацисмо ми ту пашчад напоље, пописмо две три, ижљубисмо се, и он отиде даље својим послом…

Што сам лоше воље, не умем описати. Сиво небо пропушта глупаве зраке у моју собу, зидови резедо боје тмурне нијансе одбијају. Резедо је иначе весела у пичку материну. Ко и овај Soundgarden, Just Like Suicide. Chris Cornell је изгледа живео код ћалета у то време, ћале је бирао боје. Побогу оче, говорио је Chris, од толиког спектра ти си одабрао резедо, јебала те резедо да те јебала, добро и клоњу ниси офарбао том ужасном бојом. Ти си будала, одговори стари Cornell, баш је то добра боја, хоћу да одмарам очи, управо резедо то омогућује. Истине ради, стари Cornell је заиста имао проблема са видом, бар је он тако мислио. И кад смо већ код тога, настави стари, убудуће ћеш пушити на тераси, сва кућа смрди од твог дувана. Бестрага ми глава, помисли Chris, морам да палим одавде..

Jа нешто никад нисам био такмац. Сећам се да сам друга Шокајлију који ме је редовно драо ко вола у ЕА NBA једном пустио да ме добије у продужецима, много се био изнервирао што му мали Весли из Хорнетса општи с кевом са 7, 25. Мени било глупо па као да ме не провали почео да шутирам са Мејсоном који је са дистанце везара. И ни слутио Шокајлија није, трпа ме са Реџијем, као закуцава преко Дивца са трулим Рики Смитсом, оставља replay да ме понизи, ја се као једим што ме ћене, ипак форсирам напад на Мејсона, Весли диже руке, тражи лопту, ја фол у очајању са Дивцем за 3. Откине ме Шока, ваља се од смеха, указује ми на скор, као шала је добити ме. А било му је драго што се извукао, није ликовао.

Иста ме мука снађе пре неки дан. Зове ме Нешко да свратим, ја планирао да устанем у 6, изложим му свој амбициозан план, он каже ок ако си тако замислио ал узео сам playstation 2, мислио сам да одиграмо који konami. Ау, кажем ја, долазим. Да сам неки konami player и нисам, не капирам команде, излетим сам пред гошу и притиснем додавање, кад хоћу да центрирам шутнем у аут, одмаx добијем други жути, јеби га, навикао сам на ЕА. Прву утакмицу изгубим 6:0, другу 7:0. Нешко се разбашкарио, каже ми да је рад да игра са мном док не савладам основе, гледао ме је на EA, цени моју игру. И трећу ме добије са не знам колико, ал ту провалим како се узима лопта без да скрљам неког. Решим ја да у следећој пружим свој максимум, променим формацију у 5 3 2, са истуреним Сахом. Нешко крене силовито, са три шпица. 60 минута се играло на један гол, ван дер Сар брани своју утакмицу живота, Видић скида лопте, пролази без опомене, и онда један пас у празно, Гигс до Сахе, овај са 16 искоса буп, 1:0 за Манчестер. Касиљас је није вид’о. Нешко не зна шта га је снашло, убацује Робиња, не може да верује да губи од konami пацера, ја се смешкам, играм своју игру… Спава ми се, дао ми је гол у 93. минуту, спетљао сам се, Рио ми је кардинално погрешио, у продужецима ме Нешко добио, после ме опет драо, ал тад су ме већ болели прсти, нисам могао да управљам, устао сам у 12.

Вида ми сјебала штекер кад је померала кревет, pilot ми раздрндан, столицу сам мазно из подрума, купио сам слушалице са кратким гајтаном, исцепо сам Меганекротантора из Frozen Throne-а мрзело ме даље, боле ме плућа, теча ми донео домаћицу, ћале ми увалио да му нешто режем, малкице ми досадно, amyzol сам згуто, на Бенедикта никако да се свикнем, Јешуа са зида ме дагле, трафика ради до 11, да ли си нарезао, видо сам Младића на ВМА, Станковић ми причо да нисам, треба ми још 512 за зајебане игре, који мурац ја ово пишем, да ли БИА прати опсенаре, запослени у смислу закона је лице које ради, нашо сам и ратлук, amyzol ме шљака, вадио сам резач кад сам стављо DVD, трафиканткиња зими не носи деколтиране мајице, Darkwood па ко скапира, Verbatim се тешко отвара.

Што у саветовалишту има родитеља идиота, штанглом да их млатиш. Довела данас мама ћерку, девојчица има 13-14 година. Ушле њих две заједно код психолога, после пола сата психолог изгледа замолио мајку да изађе, девојчица остала унутра. Нешто сам читао па нисам зверао около, ал чујем као да се неко шетка. И видим мајка се шетка ал тако да ослушкује шта се дешава унутра, кад дође до врата стане, не буде је блам, слуша, па се опет као шетка са све забринутим лицем, и све тако. Ја не могу да верујем, дал да јој кажем да седне, нећу глупо је, па узмем да шкрипим са столицом, врпољим се, чујем да девојчица унутра плаче, мајка крене скроз кварно, ја зграбим телефон и зовем ујка Васу, причам нешто да јој покварим ослушкивање, лупетам, кажем ујка Васи да ми је драг, излети ми и да је коњ, он ме пита што сад па коњ, ја му објасним, и уопште, анкл Васу волим много. И тако смо се ми играли ослушни ћеру на фору и зајеби кеву шкрипом, пери шољице и лупај, младића телефонским разговорима склоном изигравај. Немам појма шта бих још могао да напишем, дискрецију нарушићу.

Рирку јебе кеву. Не знам који ми је курац па га читам, сладим се, шта ли. Једном сам се и зарекао да га више куповати нећу, неку грозоморну ствар су на насловну страну ставили не би ли људе саблазнили да га купе, ал ето, остављам им 15 кинте сваки дан. Оно да је у Србаља нека дневна штампа па да пристојан човек бира, баш и није, јес да је Жарковић почео да пише за Политику, ал то двапут што сам налетео некако му више био шкарт од Времена, а и за њу сам се ономад петог октобра увече кад су делили зарицао, а и незгодна ми, немам кад ја то читати, човек сам жено. И тако хватам ја себе да помно, из дана у дан, пратим напушавање Аца Лукас vs Милош Бојанић (по мом суду Аца га добио), читам КПГС вицеве, не смета ми ни слика Бране Црнчевића и његова никад прочитана колумна, па раскринкана афера кофер, љубавни јади Гоце Тржан нашла сам правог, транскрипти из вела тајне, Јелашића вила, Тарибо Вест и голема алатка, Добрица Ћосић у преломном времену збори, мали Вељко брат Анастазијин слави рођендан, Лабус купио намештај дао много сома евра, Наташа Кандић и Sonjа Biserko у истом кошу, Хрвати углавном пичке, ма не знам више какве све глупости читам изјутра. А ево уствари догађаја. На блогу 92јке, веома досадном неко време већ, Биљана Србљановић, једна од умнијих српских глава, јуче узме па разбуца Рирку. Нешто писала о интервјуу у Куриру са неким болидом фризером који је као шишао Владу будалу, Чеду, команданта и тако те ликове, фризер ту прича да је командант прави бинср, патриота, Влада будала редак господин. Нисам ја то баш нешто много чито, ал у праву је жена била. Но мени ни то није било доста, купим ја, јел, и данас ове новине, кад тамо колумна Душана Прелевића. И готивно он пише, зајебан је лик, и овај му текст добар, ал на крају текста онако успут помене и Биљану Србљановић, не именом већ “као по сценарију оне даме која тренутно шири ноге по Паризу”. То му стилска фигура била. Е па фуј батице, додаћу још 15 кинте и пушићу Кент.

У шта се ово изроди Срке… Купим ја јутрос себи Курир ћалету Политику, шарамо и он и ја, воли он и вечерњак, мени и Прес добар. Онако мало смо жешћи, није нам до стила. Углавном, на првој страни Курира повелики наслов “НИСАМ СКИНХЕД, ЈЕВРЕЈ ЈЕ ПЕДЕР” и слика лика коме се та изјава приписује. Поред тога слика Рекобе Алвара и вест да гистро долази у Звезду, а испод две слике изрешетаног Дуће Шиптара и некаква трећи човек трећи метак трећа рука баљезгарија на ту тему. Ко ме јебе кад Курир читам, мислим се ја…још и латиницом пишу. Ал’ од ћириличних само је Глас добар, али ми буду прљаве руке од штампарског мастила па га избегавам. И узмем ја да читам ово о скинхедсима и Jеврејину педеру. Овај лик каже да нит’ је скинхед нит’ je антисемита, каже сестра му удата за Јеврејина, цимер му Јевреј, и све у том похвалном смислу, малтене и он Јевреј. Затим прича како Јеврејина не би ни приметио да га овај није руком ухватио за задњицу, то га је изненадило, окренуо се, само га руком одгурнуо а Јеврејин му је на то на енглеском рекао: “Зашто се противиш, можда ти се свиди, ниси пробао”. Замисли! Потом настаде, по његовом казивању, општа гужва, али се он склонио одатле. Међутим, не искључује могућност да су Јеврејинове речи и набацивање чули и видели људи који су били у близини… Свашта је касније још задесило овог јуношу, дипломираног економисту и доказаног пријатеља Јевреја, од некога је и он сутрадан добио по пички и то добрано, сав је разлупан, много горе од Јеврејина прошао је. Е сад шта се ту још издешавало, ко ту лаже, ко је ту нешто прећутао, сазнаћемо вероватно као и за трећи метак, из Курира. Само, ја се нешто мислим, да ли би председник Тадић Боки онако оштро како само он зна реаговао, да је знао да је Јевреј пребијен зато што је педер а не зато што је Јевреј.

ПС

З. Цвезда купује Бурзановића

Код нас у кући се као не пије, дроге се не користе. То је као правило лечења. Међутим, правило се никад није сасвим одомаћило, па тако још увек наилазим на флаше и лименке остављене на најневероватнијим местима; у фиоци за крпе, у орману, иза кревета, у џепу од баде мантила, иза уља и сирћета, испод кромпира… Са дрогама је ствар већ другачија, ту смо ригорозни. Само понекад другари од малог дувају на гајби, углавном изађу на терасу па тамо. Сврати и мени Ђока са кесицама по џеповима али ретко. И говорио сам ја, окретао и на шалу, зајебавао их како су разлупани, ма шта све нисам радио.. Не вреди, не јебу ме. Ал’ провали ћале пре неки дан шта се догађа, одмах оде у саветовалиште, настане скандал. Те моје је лечење угрожено, те што му нисам рекао, те он ће њима врло грубо рећи… Видим ја биће зајебано ако их оставим ћалету да их он од дроге одвраћа, пошаљем четворици коловођа поруку

“ћале је извалио да се дува код нас на гајби, ја ћу гледати да га искулирам да вам не кења, али више нема вањаду, ни на тераси чак. ок?”

После једно минут стигну ми 4 поруке..

“ок”
“ок”
“ок”
“Јеботе на коју фору? Само сам на тераси.. Ал нећемо више да правимо њесра, не брини!”

Ривијера се осећа моћно. Не знам који га враг нанесе, ал’ ту је, јачи но икад. Пргав, кавгаџија, сваком марифетлуку вичан. Текстове са лакоћом ниже, док дланом о длан, Ривијера ти срочи, још грђе те нагрди. Надљудском снагом је обдарен, ко га погледа, на три половине сломи. Нећеш га се мајци жив извући ако му се нешто не свидиш. Нико му на пут не сме стати, хвале га и кад треба и кад не треба, да га не
расрде. Гадан је кад је љут. Скривио ти, не скривио, џаба ти, кад те Ривијера кроз шаке пропусти има да ревидираш, милост да иштеш. Па ти брајко дедер зуцни. Има топузина да ради, кад те њоме буде почешао избиће ти сајбер из главе. То га много једи. Сва крвца му прокључа кад се неко дрзне кроз каблове ситне књиге слати. Откуд му тај каприц, ђаво ће га знати, тек, не воли. Па се ти довијај не би ли га како
избегао, најбоље ти је ништа не писати. Јер врзма се Ривијера по сајбер простору, лупа чвегере, ту и тамо неког излупа, блогере постројава, тражи кадрог с њим мегдан да подели. Изађи, вели, да те нешто приупитам, да ти коске у реалан свет вратим, нећу ти ништа, до што ћу те малко исправити. Ривијера се осећа моћно.