Sub 13 Jan 2007
takmac ranoranilac
Posted by ратазјајев under из Италијанских страсти
Jа нешто никад нисам био такмац. Сећам се да сам друга Шокајлију који ме је редовно драо ко вола у ЕА NBA једном пустио да ме добије у продужецима, много се био изнервирао што му мали Весли из Хорнетса општи с кевом са 7, 25. Мени било глупо па као да ме не провали почео да шутирам са Мејсоном који је са дистанце везара. И ни слутио Шокајлија није, трпа ме са Реџијем, као закуцава преко Дивца са трулим Рики Смитсом, оставља replay да ме понизи, ја се као једим што ме ћене, ипак форсирам напад на Мејсона, Весли диже руке, тражи лопту, ја фол у очајању са Дивцем за 3. Откине ме Шока, ваља се од смеха, указује ми на скор, као шала је добити ме. А било му је драго што се извукао, није ликовао.
Иста ме мука снађе пре неки дан. Зове ме Нешко да свратим, ја планирао да устанем у 6, изложим му свој амбициозан план, он каже ок ако си тако замислио ал узео сам playstation 2, мислио сам да одиграмо који konami. Ау, кажем ја, долазим. Да сам неки konami player и нисам, не капирам команде, излетим сам пред гошу и притиснем додавање, кад хоћу да центрирам шутнем у аут, одмаx добијем други жути, јеби га, навикао сам на ЕА. Прву утакмицу изгубим 6:0, другу 7:0. Нешко се разбашкарио, каже ми да је рад да игра са мном док не савладам основе, гледао ме је на EA, цени моју игру. И трећу ме добије са не знам колико, ал ту провалим како се узима лопта без да скрљам неког. Решим ја да у следећој пружим свој максимум, променим формацију у 5 3 2, са истуреним Сахом. Нешко крене силовито, са три шпица. 60 минута се играло на један гол, ван дер Сар брани своју утакмицу живота, Видић скида лопте, пролази без опомене, и онда један пас у празно, Гигс до Сахе, овај са 16 искоса буп, 1:0 за Манчестер. Касиљас је није вид’о. Нешко не зна шта га је снашло, убацује Робиња, не може да верује да губи од konami пацера, ја се смешкам, играм своју игру… Спава ми се, дао ми је гол у 93. минуту, спетљао сам се, Рио ми је кардинално погрешио, у продужецима ме Нешко добио, после ме опет драо, ал тад су ме већ болели прсти, нисам могао да управљам, устао сам у 12.

januar 15th, 2007 at 14:29 e
eee,kamo se dedoše livade & prave lopte…
januar 15th, 2007 at 18:29 e
u pravu je joyse, treba staviti prst na celo i dobro razmisliti, zasto, kako i zbog cega naturalna crta igra sporednu ulogu u nasim zivotima, ili jos preciznije – uopste je nema. biram sajber zato sto zivot ne moze da ceka. od konzole zavisni. konformisti glavu gore.
50 % + vas plejstejsn.
januar 16th, 2007 at 00:22 e
у праву је joyce, ривијера, само не знам који вам је сад андрак, ја само пискарам неке причице, ми се изгледа никако не разумемо у овом сајберу..
januar 16th, 2007 at 09:05 e
samo da primetim: nekad je predmet diskusije forma, a nekad sadržina pričica, zavisi šta se koga više dojmi…Možda bi zaista trebalo u komentarima obratiti pažnju i na literarne kvalitete/nekvalitete teksta, bez toliko ličnog ‘učitavanja’….mada, to ipak daje draž polemike, nije da nije…
januar 16th, 2007 at 16:32 e
ratazjajev, nemoj da te moji komentari obeshrabre jer nisu upereni protiv tebe, vec protiv virtuelnog. razliciti stavovi nisu odraz netrpeljivosti i nerazumevanja nego prirodna potreba ljudi za dijalogom u cilju konstruktivne razmene misljenja. Ne verujem da je j. imao zle namere kada je komentarisao tvoj tekst, a ja sam se samo nadovezao na njegovo zapazanje prepoznajuci temu koja me inspirise. gledaj to ovako > da ti nisi napisao tekst iz koga prosto zraci sajber j. se mozda nikad ne bi zapitao gde su livade… sasvim logicno pitanje koje se jednostavno namece posle citanja tvoje price. zato treba da budes srecan jer si uspeo svojim radom da nateras nekog na razmisljanje. zar to nije vrhunska satisfakcija? zamisli da si okruzen istomisljenicima koji te stalno tapsu po ramenu i odobravaju svaki tvoj postupak. na sta te to podseca? meni to lici na jednoumlje koje nam na zalost nije strano. kritika, pa makar bila i negativna, sto puta je korisnija od neodrdjenog odobravanja zarad patetike i lazne podrske, jer ovo drugo na pogresan nacin hrani ego koji je vrlo osetljiv i malo mu treba pa da dostigne neslucene velicine. a onda jebiga, zbogom realnosti, zbogom pameti, idemo u rikverc.
januar 17th, 2007 at 00:33 e
ривијера, баш лепо си ово написао, да се нешто грлимо ја бих те загрлио, хвала ти. само једну малу напоменицу гледе сајбер зрака да дам, тек да мишљења разменимо, играо сам се са другарима..